Matisu naloženo da pripremi analizu bezbedonosne saradnje zemalja Balkana sa Rusijom

Zbog zabrinutosti u vezi sa širenjem "ruskog uticaja", Kongres SAD je naložio šefu Pentagona Džejmsu Matisu da pripremi analizu bezbednosne saradnje Rusije i svake zemlje Zapadnog Balkana.

Uz saglasnost državnog sekretara Reksa Tilersona, Matis treba da dostavi izveštaj relevantnim odborima oba doma Kongresa SAD, uključujući odbore Senata za odbranu i spoljnopolitičke odnose, kao i Odboru Predstavničkog doma Kongresa za spoljnu politiku, prenosi „Glas Amerike“.

U zemlje zapadnog Balkana Kongres ubraja: Srbiju, državnu zajednicu Bosnu i Hercegovinu, samoproglašeno Kosovo i BJR Makedoniju.

U zahtevu Kongres SAD traži detaljan spisak „ruskog oružja i vojne opreme i tehnologije u vrednosti većoj od milion dolara, koje je svaka zemlja Zapadnog Balkana kupila ili dobila od 2012. do danas“.

U Matisov izveštaj takođe bi trebalo da budu uključeni opis učešća snaga bezbednosti svake od pomenutih zemalja u obuci ili vojnoj vežbi sa Rusijom, takođe od 2012. godine do danas, opis svih sporazuma o bezbednosnoj saradnji svake od tih zemalja sa Rusijom i pregled obaveštajne saradnje sa Moskvom.

Cilj je da SAD ima uvid „koliko bezbednosna saradnja između svake od zemalja Zapadnog Balkana i Ruske Federacije utiče na bezbednosne interese SAD, Severnoatlantski savez (NATO), zemlje Zapadnog Balkana, i svaku članicu NATO-a koja se graniči sa zemljom Zapadnog Balkana“, navodi se u Kongresnom dokumentu.

Kongres takođe traži uvid u bezbednosnu saradnju svake zemlje Zapadnog Balkana sa SAD, spisak američkog naoružanja i vojne opreme i tehnologije u vrednosti većoj od milion dolara, koje je dobila ili kupila svaka od tih zemalja od 2012. do danas.

Kao što traži podatke o saradnji Zapadnog Balkana sa Rusijom, Kongres očekuje podatke o učešću snaga bezbednosti svake navedene zemlje u obuci ili vojnoj vežbi sa Sjedinjenim Državama od 2012. do danas, zatim spisak sporazuma o bezbednosnoj saradnji sa SAD, kao i ocenu bezbednosne saradnje svake zemlje Zapadnog Balkana sa NATO-om.

U zemljama Zapada, uključujući SAD, raste zabrinutost zbog povećanog ruskog uticaja na Balkanu i u Centralnoj Evropi.

U novembru se uticajni Atlantski savet založio za stalno američko vojno prisustvo na Balkanu u cilju stabilizacije Jugoistočne Evrope zbog, kako smatra, povećanih nastojanja Rusije da vrši politički uticaj u regionu, navodi „Glas Amerike“.

Posle posete zemljama Zapadnog Balkana u aprilu, republikanski senator Džon Mekejn je izrazio žaljenje zbog američkog odsustva, odnosno vakuuma koji Rusija želi da popuni. Mekejn, inače predsedavajući Odbora Senata za oružane snage, tada je pozvao na učestalije posete visokih američkih zvaničnika regionu.

Početkom avgusta potpredsednik SAD Majk Pens sastao se sa visokim predstavnicima zemalja članica i posmatrača Jadranske povelje, kojom ove godine predsedava Makedonija.

Jadranska povelja je osnovana 2003. godine pod pokroviteljstvom SAD sa ciljem da koordiniše aktivnosti podrške zemljama kandidatima za članstvo u NATO-u. Njene članice od osnivanja su Albanija, Makedonija i Hrvatska, 2008. godine priključile su joj se Crna Gora i državna zajednica BiH, dok su Srbija i Slovenija prihvatile status posmatrača.