Festival Aleksandrijski - panorama svetskog pozorišta

Već petu godinu najstarije pozorište u Rusiji, Aleksandrinsko, započinje sezonu „kongresom" najvećih kolektiva sveta. Međunarodni pozorišni festival Aleksandrinski otvoren je u Peterburgu 14. septembra.
 

Želeli bismo da ruski gledalac čuje rodnu i njegovom srcu blisku melodiju u sazvučju drugih glasova. Jer specifika ruske pozorišne kulture javlja se ne u izolaciji, već upravo u kontekstu, ubeđen je Valerij Fokin, umetnički rukovodilac Aleksnadrinke i jedan od lidera evropske scene. Usmerenje svog pozorišta on formuliše ovako: interakcija klasike sa savremenošću, čak u njenim najradikalnijim formama.

Mislim da je zadatak takvih velikih nacionalnih pozorišta kao što je Malo u Moskvi, kao Aleksandrinsko u Peterburgu, u tome da se klasika daje na tim scenama, smatra reditelj. Ali teškoća se sastoji u tome da se sa jedne strane ne stoji pred klasikom na kolenima, a sa druge da se očuva njena suština. Veliki reditelj Gerogij Tovsotnogov je u svoje vreme vrlo tačno rekao: Od klasike treba da bude takav osećaj kao od pročitanih jutarnjih novina. Da se u klasičnim dramama vide nekakve današnje pojave, karakteri, neočekivani obrti.
 

Sve to je prisutno u predstavi koja je otvorila peterburški festival: Ukroćena goropad u režiji istaknutog litvanskog reditelja Oskarosa Koršunovasa. On smatra Šekspira jednim od najaktuelnijih dramaturga. Reditelju aktivno pomažu glumci Aleksandrinskog pozorišta: u njihovim improvizacijama rađaju se neočekivane nijanse. Nepromenjiva je samo rediteljska ideja - prevrnuti sve u klasičnoj predstavi naglavačke: promeniti mesta muškarca i žene, pretvoriti čoveka u lutku. Još smestiti radnju među instalacije od bisti Puškina, Sokrata i Čajkovskog. Ali ne radi epatiranja: Koršunovas teži filozofskom osmišljavanju samog pojma teatralnosti.

Suština komada nije u tome kako muškarac osvaja ženu. Suština je u sledećem: to je kao prvo misao Šekspira o teatralnosti, o tome da pozorište, mašta o preobražavaju sveta. A kao drugo, u tome da je ljubav takođe igra. Dok traje igra, traje ljubav.
 

A evo druge ljubavne priče. Jevrej preživeo Drugi svetski rat, rastrzan je između tri žene: aktuelne supruge, poljske seljanke koja ga je krila od fašista, ljubavnice i prve žene koja se iznenada pojavila, iako se smatralo da je poginula. Takav je siže predstave Neprijatelji. Ljubavna priča Jevgenija Arjea. Kao iseljenik iz SSSR, on je u Izraelu osnovao pozorište Gešer, jedinu trupu u svetu gde isti sastav glumaca igra na dva jezika: ruskom i hebrejskom.
 

Meni veoma laska, kaže Valerij Fokin, što mogu da pozdravim na našoj sceni i korifeja poljske režije Ježija Jarockog: on će predstaviti u Peterburgu predstavu nacionalnog pozorišta Narodovi - Tango. Uz to Peterburg i Pariz će razmeniti dve Ženidbe: na festivalu će aleksandrinci dočekati Figarovu Ženidbu Bomaršea, a na sceni Teatra de Vil oni će prkazati Gogoljevu Ženidbu.