U Rusiji se zvanično pojavili samohrani očevi koji su „rodili bez mame

Sada ruski muškarci koji ne žele da se petljaju sa ženama mogu da dobiju dete i da ostanu neženje. Sve što je potrebno jeste surogatna majka, donorska jajna ćelija i milion rubalja - 25 hiljada evra. Odluku o registraciji deteta rođenog na taj način prvi put je doneo sud Moskve: u rubrici „majka" dete će imati crtu.
 

Za poslednjih 5 godina u Rusiji se rodilo 46 dece, rođeno od surogatnih majki za usamljene očeve. Većina živi u okolini Moskve, u okruženju dadilja i baka, iza visokih ograda kotedža. Po statistici, usamljeni otac u Rusiji je muškarac do 40 godina koji nije oženjen, sa visokim obrazovanjem, jednim ili više fakulteta, ima svoj biznis, vrlo je situiran. Njegovi motivi su bolno iskustvo roditeljskog razvoda, strah da su ženama od njega potrebne samo pare, neželja da se traži partner zbog uzrasta ili osobine karaktera, objašnjava direktor Moskovskog centra za praktičnu psihologiju Sergej Ključnikov.

Muškarci koji se odlučuju na to da dobiju dete preko surogatne majke, opravdavaju se raznim razlozima i okolnostima. Možda se oni plaše žena i podele dece prilikom razvoda, kada dete ostaje sa majkom. Jasna je njihova želja da dobiju potomstvo makar na takav način, ali koliko su oni dalekovidi u svojoj odluci? Čisto pravno takvom ocu neće biti lako. I čisto psihološki, to što je dete lišeno majke stvara dodatni problem po dete.
 

Izgleda da kod muškaraca koji donose takvu odluku na prvom mestu stoji pitanje nasledstva, a ne dece, kaže rukovodilac laboratorije za porodičnu politiku Instituta za porodicu i vaspitanje Oksana Kučmaeva.

Govoreći o porodici, gde jedini vaspitač postaje tata, prvo što pada na pamet je zadovoljavanje sopstvenih roditeljskih interesa. Jer u mnogim slučajevima takvu odluku tate donose zato što ne žele da troše snagu i vreme na izgradnju odnosa sa ženom, na stvaranje porodice, uvažavanje interesa drugog čoveka. Brine ih i pitanje vlasništva. Prevladvanje sopstvenih životnih strategija, često ekonomskih, stavlja se u prvi plan.
 

Između ostalog, rešavanje ekonomskih problema takođe je stajalo pod znakom pitanja. Usamljenom muškarcu je prilično teško da rodi dete bez majke. Potreban je u krajnjoj liniji ženski skup hromozoma i sama žena, koja može da nosi dete. Zato reproduktivni program usamljenog muškarca koji hoće da postane otac surogatno materinstvo u spoju sa donorskom jajnom ćelijom. Pri tome surogatna majka, koja se odricala deteta još pre rođenja, obavezno je upisivana u njegovu krštenicu. Tačnije postajala je pravno majka novorođenčeta sa pravom na alimentaciju. Ne baš mladi i bogati očevi morali su da se nerviraju za sudbinu nasledstva i naslednika, oslanjajući se na poštenje pravne mame. Sada, posle neviđene odluke moskovskog suda koji registruje dete bez majke, i ove bojazni se mogu odbaciti. Nepromenjena je ostala moralna strana pitanja, smatra profesor Moskovske duhovne akademije đakon Andrej Kuraev.

Nezavisno od toga kakvi će se donositi zakoni, etički stav crkve ostaje nepromenjen: surogatno maternistvo je neprihvatljivo. Ona veza koja se obrazuje između deteta i majke koja ga nosi, nije prosto fiziološka, već i psihološka i duhovna. Njeno raskidanje smatramo nečovečnim. Takođe smatramo da je nedopustivo dobijati novac za odustajanje od sopstvenog deteta. Tačnije ovde postoje dve protivprirodne stvari, to je sigurno. Ne sme se lomiti ono što je u nama založio Tvorac, da bi se ugodilo sumanitim novim bogatašima.
 

Za sada samohrani očevi u Rusiji nisu potvrđeni zakonom, mada je pozitivna odluka suda označila bar novu tendenciju u ruskom društvu. Između ostalog, pitanje ima li smisla uvećavati broj nepotpunih porodica ostaje otvoreno. Danas ih u Rusiji ima 9 miliona, pri tome u dva i po miliona njih decu vaspitavaju očevi sami. To postaje normalno. Na kraju krajeva tata nije obavezno loš vaspitač, kao što ni mama nije obavezno dobar. Mnogi sociolozi krive za tu pojavu feminizam. Žene koje traže jednaka prava sa muškarcima primorane su da podele pravo da budu glavni roditelj.