Patrijarh Kiril predsedniku Bugarske: Vašu zemlju oslobodila je Rusija, a ne Poljska ili Litvanija

Poglavar ruske pravoslavne crkve oštro je odgovorio na istupanje bugarskog predsednika Rumena Radeva na paradi povodom proslave 140. godišnjice oslobođenja te zemlje od turskog ropstva.

Ruski patrijarh Kiril služio je u nedelju povodom 140. godišnjice oslobođenja Bugarske od jarma turskog ropstva liturgiju u sabornom hramu Aleksandra Nevskog. Veličanstveni hram koji je živopisao i znameniti ruski slikar i arhitekta Viktor Vasnecov, podignut je u znak sećanja na rusku vojsku koja je Balkanu podarila nezavisnost posle pobede nad Osmanskim carstvom 1878. godine, prenosi„Komsomolьskaя pravda“.

„Rusija je jedina ustala, zanemarujući svoju dobrobit i eventualnu političku korist koju bi joj nemešanje u koflikt donelo. Ovde su krv prolile desetine hiljada ruskih vojnika“, rekao je patrijarh Kiril obraćajući se žiteljima Sofije koji su došli na službu.

Pred povratak u Moskvu dogodio se manji konflikt, odnosno bilo je to prvi put da ruski patrijarh prilikom posete nekoj stranoj zemlji javno izrazi svoje negodovanje njenom predsedniku.

Ispostavilo se da bugarski predsednik Rumen Radev na paradi nije izrazio zahvalnost za nacionalno oslobođenje jedinstvenoj ruskoj vojsci, nego brojnim narodima koji su ulazili u njen sastav: Rumunima, Ukrajincima, Belorusima, Fincima, Poljacima, Letoncima i drugima. Kako ističu ruski sunarodnici, takvim formulacijama se tamo barata već mnogo godina unazad.

„Rusija se nije osvrtala na Evropu. Rukovođena svojom ljubavlju, oslabljena i bez ikakve političke podrške u svetu, započela je borbu. To je veliki primer za to kako duhovna i kulturna solidarnost može da prevagne nad političkim pragmatizmom“, rekao je patrijarh. 

„Ne ni Poljska, ni Litvanija, nego Rusija! Teško mi je bilo da slušam to pozivanje na učešće drugih zemalja u oslobađanju. Ni poljski, ni litvanski sejm nisu doneli odluku o započinjanju rata protiv Osmanske imperije“, rekao je patrijarh izražavajući nadu da će mediji preneti njegovo razočaranje zbog netačne interpretacije istorije.



„Mi smo za istorijsku istinu, gospodine predsedniče. Mi smo je izvojevali svojom krvlju, i upravo zato je nedopustivo potezanje bilo kakvih političkih ili pragmatičnih razloga kako bi se istina prećutkivala i naopako interpretirala“, rekao je revoltirani patrijarh u oštrom obraćanju predsedniku Radevu, napominjući da će o svom dvojakom osećanju posle proslave otvoreno govoriti celom svetu.

Na pokušaj bugarskog predsednika da objasni da je imao u vidu narode, koji su ulazili u sastav ruske vojske, patrijarh je ovako odgovorio: 

„Ime Aleksanda Drugog nije pomenuto, zato su pomenute druge zemlje. Ispalo je da je finski puk dvorske garde učestvovao u oslobodilačkoj borbi. To je, međutim, bio puk ruske garde, stacioniran u Finskoj. Baš kao i pukovi stacionirani u Poljskoj. U istoriji Poljske i Finske nema te stranice. Ona je krvavim slovima ispisana samo u istoriji Rusije. Veoma bih voleo da se ta politička filozofija istorije više ne koristi u Bugarskoj. Nema te političke korektnosti kojom bi se mogla opravdavati lažna istorijska interpretacija“.

„Na Šipki (prevoj na Staroj planini na kome su se protiv Turaka herojski borili ruska vojska i bugarski dobrovoljci), shvatio sam da bez obzira na politiku koju vodi državna vlast bugarski narod gaji veliku zahvalnost prema nama. Tamo nismo videli ni finske, ni poljske, ni rumunske zastave, već samo zastave Rusije i Bugarske“, rekao je poglavar ruske pravoslavne crkve.

Russia beyond