„Smrdljiva reka” i reinkarnacija: Zagrobni svet starih Slovena

11.03.2018. god.

Kako je izgledao zagrobni svet u koji su posle smrti odlazili stari Sloveni? Mi to ne znamo, ali oni su mislili da treba da pređu tajanstvenu „smrdljivu reku” i da sačekaju na reinkarnaciju u paralelnom svetu.

Šta se dešava kad čovek umre? Pitanje zagrobnog života mučilo je svaku generaciju ljudi svake vere na Zemlji. Drevna plemena koja su naseljavala teritoriju današnje Rusije imala su svoje odgovore na večita pitanja ljudske egzistencije.

„Smrdljiva reka” mrtvih

Stari Sloveni su verovali da je svet mrtvih od ljudskog sveta odvojen tajanstvenom rekom Smorodinom. Ova manje poznata verzija Stiksa takođe je označavala granicu između Zemlje i Podzemnog sveta u slovenskim predstavama o zagrobnom životu.

U antičkoj mitologiji duše umrlih preko Stiksa je prevozio čamdžija Haron, dok Sloveni nisu imali pomoćnika koji bi ih vodio u zagrobni svet i morali su da se oslone na druge metode kako bi pronašli svoj put posle smrti.

Stari Sloveni su tela umrlih spaljivali samo u sumrak. Verovali su da zalazeće sunce odlazi u zagrobni svet i da će duša umrlog prateći njegov trag stići na svoje odredište bez pogrešnih skretanja i zadržavanja.

Verovalo se da reka Smorodina širi snažan smrad koji je nepodnošljiv za ljudska čula. Otuda potiče naziv reke, koji je etimološki povezan sa rečju „smrad”.

Jedini način da duša umrlog pređe reku bio je prelazak tajanstvenog Kalinovog mosta. Stari Sloveni su verovali da je most vreo do usijanja, jer je „smrdljiva reka” takođe gorela u plamenu. Kako bi se otežao prelazak sa Zemlje u podzemni svet, Kalinov most se nalazio na mestu gde je živelo strašno čudovište Čudo-Judo.

Paralelni svetovi i reinkarnacija

Iako je prelazak u podzemni svet plašio stare Slovene različitim opasnostima, njihova slika zagrobnog sveta u celini je bila iznenađujuće prijatna.

Pripadnici plemena su verovali da mrtvi napuštaju ljudsku dimenziju samo kako bi se vratiti u budućnosti, mada u telu drugog čoveka.

Sloveni su ljudski svet nazivali Jav (što u prevodu znači java). „Jav” su shvatali kao materijalni svet, dimenziju u kojoj postoje ljudi i stvari koje ih okružuju.

Kada bi čovek umro, verovalo se da njegova duša napušta Jav i odlazi u paralelni podzemni svet Nav. Za razliku od hrišćanske tradicije, stari Sloveni nisu razlikovali Raj i Pakao i smatrali su da njihovi bližnji posle smrti odlaze u Nav, mesto gde borave duše umrlih, ali i neka druga bića.

Poslednji element ove slike univerzuma poznat je kao Prav. Stari Sloveni su verovali da u toj dimenziji žive bogovi. Izuzetni pojedinci su imali šansu da takođe dospeju u Prav, ali za to je bilo potrebno da smrtnik živi posebno pravednim životom.

Dok za hrišćane ne postoji način da izbegnu pakao ili napuste raj, stari Sloveni nisu voleli da se vežu za jednu posebnu dimenziju, bio to Jav, Nav ili Prav. Verovali su da duše mrtvih na kraju ipak nalaze put nazad na Zemlju u telu svog potomka ili u telu životinje.

Nikolja Šefčenko
Russia beyond

Izvor
foto: Grigorij Avojan / Russia beyond/ vostok.rs

Povezane teme
zanimljivosti

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Smjena na vrhu: Glovo gasi svjetla u BiH, a domaća Ordera pali motore

Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...