NATO „partneri” sručili na Srbiju uranijuma kao 170 nuklearnih bombi na Hirošimu

Najčešće posledice NATO bombardovanja i štetnih efekata osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi su poremećaji funkcije tiroidne žlezde, maligna oboljenja, zalivski, odnosno balkanski sindrom koji je prisutan kod vojnika i civilnog stanovništva, zaključak je učesnika jučerašnjeg naučnog skupa „Posledice NATO agresije na SRJ”, koji je organizovao Evroazijski bezbednosni forum, u Institutu za međunarodnu politiku i privredu. Poruka ovog susreta je i da su slični zdravstveni problemi takođe dijagnostikovani i kod vojnika zapadnih zemalja koji su učestvovali u ratovima u Persijskom zalivu.

Profesorka Svetlana Žunić, iz Centra za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Srbije, kaže da je teritorija Srbije bila kontaminirana oko tri decenije i to ne samo u toku NATO bombardovanja SR Jugoslavije i obližnjih teritorija, već za vreme svih zalivskih ratova na Bliskom istoku. Prema dostupnim podacima u svim ovim sukobima upotrebljeno je oko 3.000 tona osiromašenog uranijuma, od čega oko 15 tona u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. „Od toga u ispaljenim nuklearnim projektilima bačenim na Srbiju 1999. godine bilo je oko šest tona uranijuma 235, koliko bi bilo dovoljno za konstrukciju 170 replika nuklearne bombe kakva je bačena na Hirošimu i koja je imala 35 kilograma uranijuma 235”, istakla je Svetlana Žunić.

U izlaganju je navela da bombardovanje projektilima koji sadrže osiromašeni uranijum izaziva globalnu kontaminaciju životne sredine, što dovodi do klimatskih promena koje se manifestuju temperaturnim ekstremima, poput požara.

Po rečima primarijusa dr Radomira Kovačevića, iz Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović”, posle NATO agresije, poznato je da su posledice bombardovanja SRJ osiromašenim uranijumom po zdravlje stanovništva i životnu sredinu mnogo ozbiljnije nego što je i jedan izveštaj do sada pokazao.

„Najveću moguću opasnost po zdravlje predstavlja upravo inhalacija, udisanje svih štetnih čestica, pa i ovakvih”, rekao je Kovačević.

Napominje da istraživanja, na kojima su radili stručnjaci različitih profila, govore da su kod 20,7 odsto stanovništva u Srbiji primećeni specifični hromozomski poremećaji, za koje se, kaže, veruje da su posledica bombardovanja. „To je deset do dvadeset puta češće nego uobičajeno.”

Što se tiče dekontaminacije zemljišta, rečeno je na skupu, država nema dovoljno sredstava da se kompletan prostor očisti i zato je, poručuju, potrebno formirati međunarodni fond koji bi prikupljao sredstva za ovu namenu.