Vladimir Putin: bitke za Arktik neće biti

Rusija smatra da je važno da očuva Arktik kao zonu mira i saradnje. Ovakvu izjavu dao je premijer RF Vladimir Putin na Međunarodnom arktičkom forumu koji se održava u Moskvi.
 

Obraćajući se poznatim ruskim i stranim naučnicima, predstavnicima društvenih organizacija i poslovnih krugova, političkim poslenicima, Vladimir Putin je istakao:

Smatramo da je isključivo važno da sačuvamo Arktik kao zonu mira i saradnje. Ubeđeni smo da Arktički region treba da služi kao poligon za ujedinjavanje napora, za istinsko partnerstvo - u ekonomiji, u sferi bezbednosti, u nauci i obrazovanju, u očuvanju kulturnog blaga Severa.

Po rečima Vladimira Putina, takav prilaz dele strani partneri Rusije. O tome ubedljivo svedoče radovi ključnih arktičkih međunarodnih struktura. Među njima je Savet Barenceva/Evroarktičkog regiona. Uporedo sa tim ruski premijer je sa žaljenjem istakao da postoje i druge činjenice. Između ostalog raznovrsna futuristička predskazanja o nadolazećoj bici za Arktik.

Pažljivo pratimo razvoj situacije u regionu, dajemo svoje odgovorne prognoze i mislim da većina sličnih zaplašujućih scenarija o Arktiku nema nikakvu realnu osnovu. Oni su sračunati na to da se suoče, posvađaju države i regionu, a zatim da se pokuša da se živi na taj račun. Da, u Arktiku se presecaju ozbiljni geopolitički i ekonomski interesi. Ali ne sumnjam da svi postojeći akrtički problemi, uključujući pitanja epikontinentalnog pojasa, mogu da budu rešeni u duhu partnerstva, putem pregovora i na osnovu važećih međunarodno-pravnih mehanizama.

Jedan od primera takvog prilaza je nedavno potpisivanje Dogovora o razgraničenju pomorskog prostora i saradnji u Barencovom moru i Severnom Ledenom okeanu koji su potpisale Rusija i Norveška. Kako bi se dao novi impuls naučnoj kooperaciji na Arktiku, Rusija sa tribine moskovskog foruma istupa sa inicijativom održavanja Međunarodne polarne decenije. Centralna tema ovog projekta mogla bi da budu pitanja proučavanja globalne promene klime.

Na forumu je potvrđeno da Rusija planira da preporodi u uveća svoje prisustvo u tom regionu. Pri tome ni jedan industrijski projekat u Arktiku uz njeno učešće neće biti realizovan bez uvažavanja ekoloških zahteva. To se tiče osvajanja poluostrva Jamal, Štokmanovskog gasnog nalazišta u Barencovom moru, razvoja severnih teritorija.

Obim otkrivenih resursa ugljovodonika na Arktiku je treći u svetu posle istraženih rezervi u Persijskom zalivu i Zapadnom Sibiru. Tamo je otkriveno 6 glavnih naftnih i gasnih provincija i 2 naftne i gasne oblasti. Najverovatnija procena početnih resursa u njima je 51 milijarda nafte i 87 triliona kubnih metara prirodnog gasa. Osim toga, tamo su koncentrisana velika nalazišta dijamanata, nikla, hroma, mangana, volframa, retkih metala, zlata.
 

Arktički forum u Moskvi prva je u Rusiji međunarodna platforma za ekspertsko razmatranje problema promena klime i posledica ljudske delatnosti, pitanja osvajanja prirodnih resursa, perspektiva stabilnog razvoja.