Evropa: čija je sahrana?

Saopštenja informacionih agencija koja stižu ovih dana iz evropskih prestonica liče ili na vojne izveštaje ili na pozorišne kritike. Recimo ovako. Prošlog utorka, 21. septembra u glavnom gradu Češke, Pragu, u zdanje MUP-a uz besne krike gomile i zaglušujuće zavijanje sirena upalo je, polomivši ulazna vrata, na desetine demonstranata sa plakatima u rukama. Pred ulazom oni su podigli na postolje simbolični grb sa pogrebnim vencem.
 

Prizor je zaista pozorišni da nije polomljenih vrata. Naravno, odmah se postavlja pitanje: a gde je bila policija? Sva pikantnost situacije sastoji se u tome što je upravo ova reč - policja - bila i upisana na pomenutom sanduku. Kako se saopštava, glavni deo demonstranata su i činili stražari reda. Istina, zajedno sa vatrogascima i radnicima drugih organa reda. A čuvari reda na dužnosti sa epoletama i očiglendom simpatijom su posmatrali akciju svojih koelga, koji su razvili parole: Manje novca - više kriminala, Mi vas spasavamo, a vi nas ubijate, Smanjite plate sebi! I druge slične ovima. Lideri nezavisnog sindikata policajaca su pretili da će nastaviti proteste ako vlada bude i dalje smanjivala plate. Njihove kolege iz sindikata medicinskih radnika su već objavile spremnost za štrajk. Njihov primer mogu da prate i drugi sindikati Češke.

Saopštenja o masovnim demonstracijama i štrajkovima stižu i iz drugih zemalja Velike Evrope. U Varšavi je održana manifestacija radnika iz budžetske sfere, koji istupaju protiv zamrzavanja plata i smanjenja broja zaposlenih, što je vlada planirala za 2011. godinu. Protis smanjenja plata i penzija protestvovalo je 10 hiljada demonstranata u Bukureštu. Stotine vlasnika kamiona i cisterni u Atini provelo je noć pred zgradom parlamenta, tražeći da se ukinu po njih nepovoljna pravila izdvanja dozvola za prevoz tereta. Ali najsnažniji talasi protesta obuhvatili su ovih dana Francusku. 2,5 miliona Francuza izašlo je na ulice Pariza 7. septembra, istupajući protiv planova vlade da uveća starosnu granicu za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine. Nisu stigli, po rečima francuskih listova, da se zaprašnjave tansparenti u skladištima, a već su ponovo izašli na ulice. Sada u toku opštenarodne akcije protesta 23. septembra, praćene saobraćajnim štrajkom.

Između ostalog, mišljenja na račun starosne granice za odlazak u penziju u Evropi se razlikuju. Po jetkoj primedbi preofesora nemačkog Instituta Ota Zura Petera Grotiana, Francuzima je svojstveno da odmaraju posle radnog dana, ne započevši ga. U Nemačkoj, kao što se zna, u penziju odlaze sa 65 godina. Eksperti ističu da kontinent neumitno sedi. Očekivan životni vek u zemljama Zapadne Evrope sada već premašuje 80 godina. Ako danas na jednog penzionera u EU otpada četiri radno sposobna građanina, za 50 godina njihov odnos će biti jedan prema dva. Velika Britanija i Nemačka predlažu da svoje radnike šalju na odmor sa 68 i 67 godina. A Evropska komisija je već izračunala: do 2060. radna karijera evropljanina će trajati u proseku 7 decenija.
 

Neki komentatori nazivaju aktuelnu situaciju oko povećanja penzone starosne granice i zatezanje pojasa u Evropi sahranom srednje klase. Samo srednje? Možda je to još i sahrana iluzija, nemilordno srušenih zbog krize? A možda sahrana poverenja u političke lidere, koji su odabrali najjednostavnije puteve rešavanja socijalnih problema? U svakom slučaju, glavni slogan opštenarodnog štrajka u Francuskoj 23. septembra glasi: Mi ne nameravamo da popustimo.

Generalni sekretar UN pozvao na nove korake na razoružanju

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je međunarodnu zajednicu na nove korake u razoružanju. On je istakao niz dostignuća na tom putu: Ugovor o strateškom naoružanju između Rusije i SAD, samit o nuklearnoj bezbednosti u Vašingtonu i konferenciju o važenju Ugovora o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja. Ban Ki Mun smatra da je neophodno postići stupanje na snagu Ugovora o obuhvatnoj zabrani nuklearnih proba i rešiti pitanja fisionih materija. Generalni sekretar UN pozvao je Severnu Koreju i Iran, čiji nuklearni programi izazivaju zabrinutost, na skoriju obnovu dijaloga sa međunarodnom zajednicom.