Totalitarizam režimskog homoseksualizma

Iako postoje pojedinci koji su režimski ljudi, a otvoreno zastupaju održavanje ovakve manifestacije, stvar koja celu sitaciju čini gorom jesta činjenica da su neki od njih visko pozicionirani u institucijama vlasti.

Uspešna režimska politika blokade svih medija onima koji ne govore kako bi se režimu Borisa Broza svidelo, ne daje rezultate na kakve su majstori evrounijatske cenzure računali. Narodno nezadovoljstvo sve većim i dubljim socijalnim problemima u zemlji, kao i raspirivanje vatre u nemirnoj i etnički nehomogenoj Raškoj oblasti, dodatno i opravdano brinu narod i projektuju još crnju sliku opšteg drušvenog stanja stvari.

Sinoć je na jednoj beogradskoj televiziji ipak delimično probijena medijska blokada i građani su imali prilike da čuju, posle ko zna koliko vremena, i mišljenje druge strane, odnosno one Srbije koja na sve manipulacije i štetočinske poteze vlasti ne želi da zažmuri. Marko Karadžić, državni sekretar ministarstva za ljudska i manjinska prava u Vladi Srbije, kao jedan od gostiju emisije i jedan od onih koji u vlasti javno potpomaže održavanje tzv. Gej parade, pokazao je konačno svoje pravo lice.

Ogromna količina nervoze nije mu dozvolila da se kontroliše tako da su gledaoci od njega mogli mnogo šta da čuju, našta je uostalom ukazivano još mnogo ranije od kada ovaj državni sekretar predstavlja portparola gej lobija u Srbiji. Pored svog nepristojnog i bahatog nastupa, javno je priznao i da je netolerantan prema onima sa kojima se ne slaže. Takođe je ukazao da je ministar Čiplić, koji mu je neposredno nadređeni, od njega nešto malo tolerantniji, a građanstvo dobro zna da je ovaj Tadićev ministar najmanje tolerantan prema Srbima.

Iako nije izneo nijedan valjani argument zašto bi jedna ovakva nemoralna lakrdija trabalo da se dogodi 10. oktobra, jasno je profilisao sve one koji po njegovom mišljenju u Srbiji deluju protivno interesima njegovih evrounijatskih mentora koji su i bili inicijatori (ponajviše u finansijskom smislu) održavanja tzv. Gej parade (pogotovo nakon posete Srbiji ministra inočastvenih poslova SR Nemačke, javno opredeljenog pedera). Karadžiću, i lobiju koji on zastupa, najviše smeta što bi, možda, u doba održavanja ovog nemoralnog vašara, oni koji se ne slažu sa tom idejom, mogli da izađu i promarširaju beogradskim ulicama.

Iako olako poseže za pojmovima kao što su tolerancija, građanske slobode i ljudska prava, ovaj nekvalitetni kadar Tadićeve Vlade u moru nekvalitetnih kadrova državne administracije, pokazuje da ne poznaje elementarna pravna načela svakog civilizovanog pravnog poretka koja se zasnivaju na tome da nečije pravo seže dokle god ne ugrožava tuđe. Tu lekciju je prespavao na Pravnom fakultetu jer je morao da ode po dospelu ratu od svojih gejlobi finansijera!

Iako većina građana i određene neukaljane a autoritativne inistiticije u društvu, kojih je danas malo, otovoreno ne podržavaju ovakve provokacije, to ni ministru ni njegovom kancelarijskom ljubimcu Karadžiću ne znači ništa. Oni će sprovesti (ili pokušati da sprovedu, kao što je i sam Karadžić rekao) paradu, pa i po cenu da se angažuje prekomeran broj specijalnih policijskih jedinica koje će tog dana biti plaćene novcem poreskih obveznika, tj. istih onih koji se sa paradom ne slažu. Jer lako je arčiti tuđi novac, pogotovo kada je to još i u tuđem interesu (ili su se stvari možda promenile, pa je to postao i zajednički interes kabinetskog para Čiplić-Karadžić).

Na sve ovo, agresivne pedersko-lezbijske organizacije javno vređaju pravoslavni moral i pravoslavne hrišćane praveći raznorazne skaradne plakate u kojima se vređaju srpska Crkva, patrijarh Pavle, pravoslavni klir, svetosavska tradicija i istorija. O tim provokacijama najbolje svedoče dva plakata: na prvom je umetnica sa falusom u ruci u pozi molitve, sa minđušama na kojima su sveci, kao i slika gde se dvojica muškaraca ljube u usta ispred Svetosavske crkve i spomenika Voždu Karađorđu. Izgovor onih koji uređuju internet sajt na kojem se ova skaradština pojavila sastojao se od toga da je to posledica slobode umetničkog izražavanja, sa čime se odmah složio vajni državni sekretar Karadžić. Ovim činom je pokazao koliko je za ravnopravnsot i poštovanje ljudskih prava, jer mu nije važno što neko vređa verska prava (koja takođe spadaju u domen ljudskih prava).

Ovakav nastup samo je najava i uvod u to kako će se antisrpski režim obračunavati sa građanima Srbije i poreskim obveznicima koji se ne slažu sa onim što predstavlja silovanje morala u vidu bacanja prašine narodu u oči dok se zemlja raspada, ekonomska kriza produbljuje, a građani dovode u bezizlaznu bedu.