Magla ili maglovitost

Tehnička komisija Međudržavnog avijacionog komiteta pristupila je pripremi projekta konačnog izveštaja o rezultatima pada aviona Tu-154 predsednika Poljske Leha Kačinjskog, koji je 10. aprila pao kod Smoljenska. Komitet je saopštio o tome u četvrtak, podvukavši da su sve podkomisije: pilotska, inženjersko-tehnička i administrativna, kao i sve radne grupe završile svoj rad. A dva dana pre toga ruska strana je predala Poljskoj poslednje dokumente u okviru istraživanja avionske nesreće, u kojoj je poginulo 96 osoba, uključujući tadašnjeg poljskog predsednika Leha Kačinjskog. Ipak poljska strana nastavlja da optužuje Moskvu za sakrivanje važnih informacija, zahteva da joj se hitno predaju ostaci razbijenog aviona i čak je naredila da se u region katastrofe upute arheolozi radi traženja mogućih novih ostataka žrtava katastrofe. Situaciju razmatra naš komentator Petar Iskenderov.
 

Ruske vlasti od samog početka su ispoljavale maksimalnu otvorenost u istrazi zaista tragičnog događaja. Bez obzira na to što je avion poljskog predsednika izvršio sletanje na vojni aerodrom, Moskva je predala Varšavi preko 10 tomova dokumenata koji sadrže zatvorene vojno-tehničke informacije, koje u običnim uslovima ne podležu razotkrivanju predstavnicima zemlje članice NATO-a, kao što je Poljska. Ovlašćeni predstavnik poljske strane, šef državne komisije Poljske za istragu avionske nesreće Edmund Klih imao je punopravno učešće u istrazi u svim njenim stadijumima. Šta više, u okviru rada Međudržavnog avijacionog komiteta bile su realizovane akcije kao što je kontrolno obletanje radiotehničkih sredstava i sredstava za svetlosnu signalizaciju vojnog aerodroma i dobijene podatke analizirali su ne samo eksperti Rusije i Poljske, već i SAD. Drugim rečima, u interesima svestrane istrage katastrofe Rusija se odlučila na neviđene mere poverenja, otkrivajući svoje vojne tajne predstavnicima zemalja članica Severnoatlantske alijanse sa kojima Moskva, blago rečeno, ima složene odnose.

U tim uslovima još veću nedoumicu izaziva stav poljskog predstavnika u Međudržavnom avijacionom komitetu Edmunda Kliha. Pošto je stalno posećivao Moskvu, on je potpisivao sve materijale koji su se ticali istrage, sa zahvalnošću primao nove tomove dokumenata, a vrativši se u domovinu davao je opštirne intervjue u kojima je ponovo pokušavao da prebaci na rusku stranu odgovornost mal te ne za samu nesreću.

I ovog puta u razgovoru sa novinarom lista Poljska Andžejem Gžegužulkom pan Klih pokušao je da svede sav problem na kvalifikaciju leta predsedničkog aviona. Po njegovim rečima, ruska strana od početka ga je kvalifikovala kao civilni, jednom rečju u punom skladu sa političkim protokolom, a u suštini, navodno, poslednji odrezak leta treba da se kvalifikuje kao vojna operacija. Zato je tog dana u Smoljensku trebalo da važi odgovarajući režim, uveren je Edmund Klih, aludirajući da je nepripremljenost dispečera dovela do tragedije.

Indikativno je da kada je novinar pokušao da precizira kako je tačno problem kvalifikacije leta vezan sa nesrećom, poljski predstavnik u Međudržavnom avijacionom komitetu počeo je da se zbunjuje. On je priznao da komisija ministra unutrašnjih poslova Ježija Milera raspolaže kopijama snimaka pregovora dispečera aerodroma Severni s kraja aprila. Šta više, on je potvrdio da su meteorološki uslovi tada bili mnogo gori od minimalno potrebnih za sletanje, ali istog trenutka je ponovo izjavio da je otputovao iz Moskve sa osećanjem nezadovoljenosti.

Ovakve nepovezanosti kod visokog poljskog činovnika teško da se mogu smatrati slučajnim. Reč je očigledno o pokušaju da se izvrši određena politička narudžba onih snaga u Poljskoj koje pokušavaju da naprave od zajedničke tragedije dva naroda još jedan antiruski Katinj. Ove snage su dobro poznate - predvodi ih glavna opoziciona stranka Pravo i pravednost, i lično njen lider Jaroslav Kačinjski. Upravo on traži da se ne veruje Rusiji, da se dezavuišu rezultati višemesečne zajedničke istrage i da se prizna da su pogibiju njegovog brata predsednika mal te ne organizovali ruska vojska i specijalne službe. Suštinu problema otvoreno je okarakterisao obično čak kritički raspoložen prema Rusiji američki list Vol strit džornel, podvukavši da stranka Pravo i pravednost koja se zalaže protiv pomirenja poske vlade Donalda Tuska sa Moskvom i njeni saveznici pokušavaju da skrenu pažnju na prekršaje ruske strane, prećutkujući ulogu predsednika i pilota. A poljski list Dzenik sa dozom ironije saopštio je da su poljski istražitelji čak poslali zahtev u SAD o tome da li je sa tehničke strane moguće da je magla koja je dovela do katastrofe imala veštačko poreklo. Ostaje da se nadamo da ovakva magla ili maglovitost ipak neće obuhvatiti misli rukovodilaca Poljske i neće uvući u katastrofu naše bilateralne odnose.