Spasenje opozicije zavisi od same opozicije

Moskovski gradski sud proglasio je nezakonitim odbijanje vlade Moskve da se organizuje akcija Dan gneva 20. marta na Puškinskom trgu. Ova odluka može da se oceni kao ozbiljan korak na putu stasanja opozicije u Rusiji. Drugo je pitanje da li će opozicionari uspeti da postanu realna politička snaga.

Mnogi posmatrači ističu da se aktuelna jesen odlikuje aktivnošću opozicije. 16. septembra u Moskvi je bila formirana koalicija Demokratskih snaga za Rusiju bez samovolje i korupcije. U planovima koalicije je stvaranje partije koja bi mogla da učestvuje u parlamentarnim i predsedničkim izborima 2011. i 2012. godine. Uporedo sa tim bilo bi nepravilno misliti da se opozicija pojavila tek sada, upozorava predsednik fonda Politika Vjačeslav Nikonov.

Opozicija u Rusiji postoji tokom svih poslednjih decenija, posle toga kako je Rusija postala samostalna država. Pri čemu opozicija je najrazličitija. Najjača je tokom poslednjih godina bila komunistička opozicija. Postojala je nacionalistička opozicija, koja je predstavljena liberalno-demokratskom strankom.

Postojanje opozicije je nedovojivi deo savremenog društa, smatra zamenik generalnog direktora Centra za političke tehnologije Aleksej Makarkin:

Opozicija je neophodna kako bi ustavni princip ideološke raznovrsnosti realno bio poštovan. Ona ne dopušta vlasti da se samoumiruje. To je svojevrsna forma društvene kontrole, koja se vodi preko građanskog društva, preko izbornog procesa.

Ipak ako opozicija želi da postane realna aktivna sila, ona treba da prođe ozbiljan razvojni put. Ali za sada proces stvaranja konstruktivne opozicione snage redovno nailazi na ambicije njenih pojedinih lidera i tako na izborima poslednjih godina sakuplja svega nekoliko procenata glasova, ističe politikolog Vjačeslav Nikonov.

Liberalna opozicija je takođe postojala i postoji poslednjih godina, ali problem liberalne opozicije se sastoji u tome što je ona previše podeljena. I zato nema uvek mogućnost da bude zastupljena u zakonodavnim organima vlasti u centru i na licu mesta.

Drugo je pitanje to što opozicija treba da poseduje realni akcioni program, u kome će se nalaziti ne samo kritika aktuelne vlasti. U dokumentu treba da budu formulisani i konkretni predlozi za poboljšanje situacije. Samo ako ova dva uslova budu ispunjena, može se govoriti o pojavi značajne liberalne opozicije u Rusiji, zaključuju analitičari.