Na Vidovdan nemilosrdno se ruše temelji, zatiru koreni svedoka najslavnije srpske istorije Kompleksa kasarni 17. puka u Valjevu

Posle nesrećnog razvoja događaja  – vandalskog rušenja (za vikend 20. 04. do 23.04.2018.) Kompleksa kasarni 17. puka u Valjevu (nazvana „Kadinjača“), i upornog zahteva građana da se makar i obrušen kompleks stavi pod zaštitu, vremenom revitalizuje i pretvori u Memorijalni centar oslobodilačkih ratova Srbije, došlo je do ponovnog, i još teže po rodoljublje, silovitog rušenja, satiranja temelja svedoka najslavnije srpske istorije, Kompleksa kasarni 17. puka Drinske divizije, puka koji je prvi probio Solunski front i kročio na tlo svoje teritorije, predvođen slavnim oficirima i dobrovoljcima.

„U istoriji ratova vođenih širom sveta ni jedan proboj nije imao takve posledice epohalnog značaja kao što je proboj Solunskog fronta.“

Na ovaj Vidovdan Bageri su nemilosrdno radili, od rane zore do kasno u noć, rušeći ostatke paviljona, kamioni žurno razvozili bagerom drobljene, nekada ručno rađene, cigle, ostavljajući za sobom blato po putu ugrožavajući bezbednost saobraćaja, a buka i  prašina, koja se u prečniku prostirala na nekoliko stotina metara, su ugraožavali ne samo meštane već i šetače koji su se kretali ka šetalištu Pećina.

Da li je to bio cilj da se baš na Vidovdan rodoljubivi Srbi još više ponize i da im se pokaže da će biti nesavladivo njegovo veličanstvo profit. Identična slika, ista priča od pre malo više od dva meseca. Bezuspešna je bila potraga za inspektorima, od građevinskih, ekoloških (nerade tri dana), komunalnih, načelnika inspekcije koji skreće priču na sasvim drugu temu, ne želeći da reaguje na neprimereno satiranje  najstarije srpske kasarne, svedoka najslavnije srpske istorije. Naravno niko od čelnika se nije javljao na telefon, niti ste im mogli prići od bahatih sekretarica i neprimerenog obezbeđenja

Danas su više nego ikad  potrebna rodoljubiva osećanja da se sačuva integritet i suverenitet naše države. Naši preci imajući visok moral i rodoljublje prema svojoj državi i narodu na širem području Srbije i Jugoistočne Evrope prolivali su krv i ginuli za slobodu koju uživamo danas.

I u vremenu kada se u Skupštini Srbije  usvaja Zakon o memorijalima u Valjevu se uporno satiru temelji najstarije kasarne u Srbiji iz 1885. god. svedoka najslavnije srpske istorije. Mesto stradanja i viteštva, centar zbivanja Prvog svetskog rata, kada su oči saveznika bile uprte u Valjevo.

Sve se to radi bahato i brzo kao da se želi što pre  satrti sećanje na slavnu istoriju i časne pretke.

Podsetimo se da je u vreme pegavog tifusa,1914-1915., pomenuta kasarna bila najveća rezervna vojna bolnica gde je život okončala i čuvena slikarka, bolničarka Nadežda Petrović.

Mesto kroz koje su prošli mnogi vojnici, oficiri koji su se kasnije istakli u borbama za oslobođenje otadžbine, pomenimo samo neke vojvoda Stepa Stepanović, Živojin Mišić, generali Pavle Jurišić Šturm, Ilija Grašanin, pukovnici Dušan Purić, Krsta Smiljanić, Dušan Trifunović…

Istorijska vrednost pomenutog kompleksa od neprocenjivog značaja za srbski narod i sada i ubuduće nadilazi svaku arhitektonsku – materijalnu vrednost i ne poredi se sa tom vrednošću.

U međuvremenu profit, kome ništa nije sveto traži podršku da se zaboravi suština najvišeg istorijskog značaja pomenutog kompleksa za srbski narod.

Kompleks od izuzetnog istorijskog značaja ni u kom slučaju ne sme biti žrtva profita nego izvor u kom se u odsudnom trenutku mogu napajati visokim moralom rodoljubljem i požrtvovanjem – poput predaka, budući branioci srpske države, koja je u ovom trenutku pred ogromnim iskušenjem koja prete gubitku teritorija i egzodusu uglavnom srbskog naroda (kao što se dogodilo nedavno na prostorima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije).

O Vidovdanu,  2018. godine

Mila Paramentić, Valjevo

Pripremila : Slavica Jovanović , novinar i književnik