Nirnberg: presuda ostaje neograničena

Međunarodni vojni tribunal u Nirnbergu razmatrao je zločine Rajha od 20. novembra 1945. do prvog oktobra 1946. godine. Sud je odvacio glavni postulat nacističkih vođa koji su se predstavljali kao obični izvršioci naredbi, koji ništa nisu znali o masovnim ubistvima. Ulogu žrtvenog jarca oni su dali odsutnom Hitleru.
 

Prvi put u istoriji bile su objavljene za zločinačke čitave organizacije - državne i političke: NSDAP, jurišni odredi o dredi obezbeđenja - SS, gestapo, vladin kabinet, vrhovna komanda i generalaštab. Tačnije čitav sistem izvršne vlasti Trećeg rajha. Polovina optuženih bila je osuđena na smrt vešanjem, a drugi su godinama morali da sede u zatvoru. Zatim su se čuli glasovi dobrovoljnih advokata nacista: Ninberški proces je pravno nekorektan, on je osveta pobednika. Naš analitičar Serge Guk razmatra sa ekspertom Igorem Maksimičevom, kakva je u stvari mogla da bude osveta da su se saveznici na nju odlučili.
 

Optužbe za bezakonje, kao ni jedne druge, zahtevaju konkretne potvrde. Svih posleratnih decenija svet nije čuo ni jednu. One jednostavno ne postoje. Mišljenje glavnog naučnog saradnika Evropskog instituta, doktora političkih nauka Igora Miksimičeva.
 

Razmatrani su zločini koji nisu imali presedana u istoriji. Ali sa pravne tačke gledišta to je bio normalni sudski proces na kojem su optuženi imali branioce, imali mogućnost da predstave dokumenta. Tako da u tom pogledu nije bilo nikakve osvete. Osveta je kada bi sve ove ratne zločince bez suda i istrage streljali na licu mesta.
 

Između ostalog, takav ishod uopšte nije bio isključen. Da su se saveznici složili sa Čerčilom, koji je 1942. godine zatražio da nacistički vrh bude kažnjen bez suđenja. Godinu dana kasnije ideju je odobrio tadašnji državni sekretar SAD Kordel Hol. U julu 1944. general Dvajt Ajzenhauer uneo je manje preciziranje, predloživši da se straljaju predstavnici neprijateljskog rukovodstva „prilikom pokušaja bekstva". Za brzu vansudsku kaznu zalagalo se tada 67% građana SAD.
 

Igor Maksimičev precizira:
 

Surov ali pravedan sud je imao još jedan nedostaatak. Svim budućim ljubiteljima agresije, otimanja teritorija, ubijanja ljudi to je bilo upozorenje: tako će biti sa svakim.
 

Posle Nirnberškog procesa SAD i Velika Britanija su nerado nastavile suđenja protiv nacista nižeg ranga. Pri tome oni su više voleli da održavaju suđenja bez nepopustljivih sovjetskih sudija. Anglo-američki lideri su se potrudili da se ne sete svojih obaveza izloženih u Moskovskoj deklaraciji od 30. oktobra 1943. godine. Da nađu makar na kraju sveta one koji su uprljali ruke nevinom krvlju i da ih predaju sudu.
 

Početkom hladnog rata mnogi nacisti, pre svega oni koji su posedovali vojno i obaveštajno iskustvo, popunili su redove zapadnih specijalnih službi. Nećemo zaboraviti da se zapadnonemački resor generala Gelena formirao na pustom mestu i popunjen je uglavnom stručnjacima sa fašističkom prošlošću. Na jednom od savetovanja u Stejdepartmentu SAD predstavnik Pentagona je bio više nego ciničan. Nacional-socijalisti, objavio je on, mogu biti i biće korisni i zgodniji od raznih antifašista i uopšte demokrata. Logično: svako, kao što se zna, bira ono što mu je bliže po duhu.