Dijalog ili sukob?

Mali službeni jubilej proslavio je 7. oktobra novi federalni predsednik Nemačke Kristian Vulf - sto dana od početka vršenja dužnosti. Njegova ovlašćenja nose uglavnom predstavnički karakter, što ipak ne skida sa njega visoku odgovornost ne samo za dela, već i za reči. Dovoljno je setiti se da je Vulfov prethodnik, Horst Keler, bio primoran da da ostavku zbog vatrenih diskusija oko njegove primedbe da Nemačka ratuje u sastavu NATO kontigenta u Avganistanu za svoje ekonomske interese. Kristijan Vulf za sada za Nemce bolnu avganistansku temu nije podizao, mada okolnosti to čine za njega. Temu nastavlja naš analitičar Petar Iskenderov.
 

U svom prvom programskom govoru, izrečenom na proslavi Dana nemačkog jedinstva 3. oktobra u Bremenu, her Vulf postavio je muslimansku religiju u svojoj zemlji u isti red sa hrišćanstvom i judaizmom, podvukavđi vezu islama i Nemačke. A bukvalno narednog dana, 4. oktobra, na severu Pakistana nekaleko od avganistanske granice američka bespilotna letelica je pogodila sa dve rakete kuću jednog od lidera lokalnih islamskih terorista. Među mnogobrojnim poginulima pronađena su tela, po različitim podacima, od 8 do 12 nemačkih građana turskog porekla. U najmanju ruku četvorica su stigla u Pakistan direktno iz nemačkih krajeva, što kao da očigledno demonstrira pomenutu vezu islama i Nemačke.
 

Pakistanska provincija Severni Vazarista koja se graniči sa Avganistanom važna je baza islamskih ekstremista, vezanih sa Talbianom i međunarodnom terirostičkom mrežom Al-Kaida. Same nemačke specijalne službe priznaju da u mnogobrojnim kampovima za pripremu terorista samoubica koji se tamo nalaze aktivno prisustvuju islamisti iz Nemačke i drugih evropskih zemalja. To su po pravilu Turci i Arapi poreklom, ali ima i Nemaca, koji su primili islam.
 

Još 2006. godine u jednom od tavkih kampova prošli su pripremu članvi čuvene „zauerlandske grupe". Na proleće 2009. oni su bili osuđeni na razne kazne zatvora na osnovu optužbe da su pripreamli terorističke akte na vitalnim državnim objektima u Nemačkoj. Ipak, veza onog što se dešava u Evropi i Avganistanu hapšenjem članova ove grupe nije prekinuta. O tome svedoči i „antiteroristička spremnost" Francuske, proglašena u septembru i slična uznemirujuća raspoloženja u Nemačkoj, Belgiji, Italiji, Španiji i drugim zapadnoevropskim zemljama. Američki mediji sveć su nazvali i objekte za terorističke napade u Berlinu - TV toranj na trgu Aleksanderplac, centralna železnička stanica i hotel Adlon. O terorističkim aktima koji se pripremaju na transportnim objektima i državnim ustanovama obaveštene su francuske specijalne službe. Tamo u izveštajima takođe figuriraju lokalni i pridošli islamisti iz redova Arapa i Turaka.
 

Slična sitaucija već je dovela do osetnih promena na evropskoj političkoj sceni, uvećavši popularnost onih snaga koje sve glasnije kritikuju sopstvene valsti i rukovodstvo EU zbog nepažnje prema problemu islamističke opasnosti - istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert u oblasti uporedne politikologije Moskovskog državnog instituta Međunarodnih odnosa MIP Rusije Jelena Ponomarjova:
 

Na poslednjim izborima za Evropski parlament od 736 mesta 264 su dobili takozvani konzervativci. Reč je o Evropskoj narodnoj partiji koja ozbiljno kritikuje politiku aktuelnog rukovodstva EU. A na nivou pojedinih zemalja kao što je Austrija, Danska, Norveška, Švedska, Finska, Francuska, Italija, Švajcarska, Holadnija - problem polarizacije društva oko teme islama još je akutniji, svedoči ekspert.
 

Naravno, govoreći o jedinstvu religija i njihovoj važnoj ulozi u istoriji Nemačke, predsednik Vulf nije imao u vidu terorističku pozadinu. Ipak činjenica ostaje činjenica: upravo teroristi islamisti aktivnije i bolje od drugih osvajaju transnacionalne i transkulturne kanale saradnje. Samo njihov cilj nije dijalog civilizacija, o kojem diskutiju svetski eksperti na istoimenom forumu otvorenom 7. oktobra na grčkom ostrvu Rodos, već njihov sukob u duhu američkog naučnika futuriste Semjuela Hantingtona. Upravo on je prognozirao nadolazeći globalni konflikt hrišćanstva i islama. Islamiste sa pasošima zemalja članica EU ne zanimaju dijalozi, čak ni interesi sopstvenih država, već svetski džihad. A zato nedavnu izjavu poslanika nemačkog parlamenta iz bavarskog Hrišćansko-socijalnog saveza Hansa-Petera Ula o tome da je za Nemce Ustav važniji od šarijata treba proglasiti koliko za oštru, tako i za opravdanu. Naravno, ako sama Evropa ne želi da ponovi sudbinu Avganistana...