Mali Černobil u Mađarskoj

Crvene reke iz Mađarske i dalje aktivno prekrivaju nove teritorije. Mrlja otrovnog otpada, crvenog mulja, čije se izlivanje desilo 4. oktobra u mađarskoj fabrici aluminijuma, proširilo se do 15 kilometara, pri širini od preko 50 metara. O tome svedoče satelitski snimci, koje je dobio centar Skaneks u Moskvi.
 

Prognoze nisu utešne. U Komitetu za zaštitu životne sredine u Mađarskoj uvereni su da je ponovni proboj oštećenog rezervoara i razlivanje crvenog mulja neizbežno. Uvećanje pukotina pronađenih na rezervoaru samo je pitanje vremena i vremenskih uslova.
 

U merđuvremenu, voda zagađena hemikalijama stigla je do Srbije, saopštila je Radiotelevizija Srbije. U toku Dunava na srpskoj teritoriji fiksirana je povećana koncentracija opasnih susptanci. Opaske se pojavljuju i kod Ministarstva za vanredne situacije Ukrajine. Prema proračunima stručnjaka, za nekoliko dana toksične materije mogu da dospeju u ukrajinski deo Dunava u blizini grada Reni u Odeskoj oblasti.
 

Sada je proučavanju štete od onoga što se desilo već pristupila ekspertska grupa EU za borbu protiv tehnogenih katastrofa, a uskoro treba da bude razrađen plan likvidacije posledica.
 

Po mišljenju direktora programa za očuvanje prirode Ruske savezne društvene organizacije Zelena patrola Romana Pukalova, jedan od gavnih uzroka havarije je neodgovoran odnos kompanije za preradu boksita prema okolnoj životnoj sredini. U razgovoru sa izveštačem Glasa Rusije on je istakao da su sada potrebne stroge mere za rešavanje problema.
 

Crveni mulj, koji se razlio iz rezervoara je otrovna supstanca sa visokim sadržajem alkalija i mnoštva kancerogenih hemijskih elemenata, u prvom redu teških metala. On može da izazove hemijske opekotine. Visoka je verovatnoća uvećanja radioaktivnog fona ovog crvenog mulja. Po meni, nedelju dana od trenutka havarije u fabrici lokalne vlasti su potcenjivale opasnost. Sada je neophodno mobilizovati sve snage na čišćenje teritorije, sprovesti potpuno rekultiviranje zemlje, izvesti kako i sam crveni mulj, tako i površinski sloj zemlje. Ako se to ne učini, posle njegovog sušenja vetar će raznositi toksične susptance na daleka rastojanja. Polovične mere ovde su nedovoljne. To je nevolja koja je praktično postala mali Černobil za Mađarsku.
 

Po rečima eksperta, verovatnoća pojave ekološke katastrofe poput mađarske postoji i u Rusiji. U zemlji ima oko 15 preduzeća za preradu boksita. Problemi mogu da se pojave na Severnom Uralu, u Sverdlovskoj oblasti, na Altaju, u Hakasiji. Situacija nije ništa manje ozbiljna ni u Rusiji i potrebno je vrlo pažljivo pratiti je, zaključuje ekspert.