Ruski akcenat za samit u Lisabonu

Pristanak, koji je Dmitrij Medvedev dao nakon susreta sa svojim kolegama iz Francuske i Nemačke u Dovilu, za učestvovanje na samitu Rusija-NATO u Lisabonu, postao je jedna od glavnih tema u svetskim političkim krugovima i vodećim sredstvima za masovno informisanje. To će biti prvi punovredan samit Rusija-NATO nakon avgustovskog rata s Gruzijom u avgustu 2008. godine.
 

Podsetićemo na to da je učestvovanje Rusije na Lisabonskom samitu dugo vremena bilo pod znakom pitanja. S predlogom da se održi sastanak Saveta Rusija-NATO na najvišem nivou 20. novembra u Lisabonu, još sredinom leta je nastupio generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen. Rasmusenov predlog prihvatili su lideri 28 zemalja NATO i nedostajao je još samo pristanak Dmitrija Medvedeva. Međutim, nakon razgovora ruskog predsednika s Nikolom Sarkozijem i Angelom Merkel u francuskom Dovilu Dmitrij Medvedev je izjavio da će doputovati na samit, jer po njegovom mišljenju, ovaj susret može biti koristan za razvoj dijaloga između Rusije i Severnoatlantske alijanse.
 

Ovo saopštenje je odmah izazvalo pozitivnu reakciju od strane državnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena. On takođe računa na pozitivne rezultate samita, pre svega u oblasti praktične saradnje između članova Saveta Rusija-NATO. Kancelar SRN Angela Markel je sa svoje strane odluku ruskog lidera nazvala lepom vešću, jer po njenim rečima, odnose između Rusije i NATO napokon treba postaviti na čvrstu osnovu.
 

Lisabonski samit NATO biće posvećen trima ključnim temama, a u svakoj od njih odnosi s Rusijom igraju glavnu ulogu. Biće govora o prihvatanju nove strateške koncepcije alijanse, stvaranja sistema PRO NATO i strategije efikasnog izlaska iz Avganistana. Evo šta je ovim povodom izjavio stalni predstavnik Rusije pri alijansi Dmitrij Rogozin:
 

Akcenat će biti upravo na ruskim idejama i predlozima, na našem viđenju budućnosti evropskog prostora. I za ruskog predsednika koji će prvi put učestvovati u ovakvoj manifestaciji to je vrlo „jaka" tribina. Tribina s akcentom upravo na Rusiju. Ne uopšte učestvovanje u globalnoj diskusiji o nečemu što se dešava, recimo u „velikoj dvadesetorci", „osmorci", u OUN. Čini mi se da je to šansa i za nas i za Zapad, da ne na nivou činovnika, gde sve tone, već na političkom nivou pronađemo interese Rusije i Zapada, koji se podudaraju i ne samo da govorimo o tome, već i da pokušamo da nešto zajedno učinimo radi sprečavanja ovih novih pretnji.
 

Po mišljenju mnogih politikologa, rukovodstvo Rusije je načinilo pravilan korak donevši odluku da otputuje u Lisabon. Evo šta je za „Glas Rusije" ovim povodom izjavio rukovodilac Centra za politička istraživanja Instituta za ekonomiju RAN Boris Šmeljov.
 

Sad se zapaža linija razvoja dobrosusedskih, prijateljskih i konstruktivnih odnosa između Rusije i Zapada, između ostalog, između Rusije i NATO. I ovo kretanje se odvija iz oba pravca - i od strane Zapada, i od Strane Rusije. Rusija je krajnje zainteresovana za stabilne, normalne odnose sa Zapadom. Program modernizacije, koji je objavio ruski predsednik, teško se može ostvariti, ako se uopšte i može ostvariti bez tesne saradnje s Evropom i SAD. Da, između nas postoji čitav niz protivrečnosti, razilaženja po pitanjima evropske i međunarodne bezbednosti. Međutim, to su pitanja, koja se u konačnom mogu rešiti i ovde se može pronaći kompromis prihvatljiv za obe strane. Zato je poseta Medvedeva Lisabonu znak da Rusija ima ozbiljne namere da razmatra mogućnost daljeg jačanja odnosa s Evropom, NATO i Zapadom.
 

U svakom slučaju, poseta predsednika Dmitrija Medvedeva Lisabonu omogućiće da se stvori jasnija predstava o pozicijama strana u pogledu različitih pitanja s međunarodnog dnevnog reda, između ostalog i tako spornog kao što je pridruživanje Rusije evropskom sistemu PRO.