Rođendan ratne mornarice Rusije

Danas je Rođendan ruske ratne mornarice. Pre više od tri veka, 20. oktobra 1696. godine, Boljarska duma je na insistiranje cara Petra Prvog, donela odluku o izgradnji vojnih brodova. „Brodovi moraju postojati," naredio je Petar Veliki i u ruski grad Voronjež uputili su se najbolji tesari i majstori iz cele zemlje. Ovde su pod rukovodstvom brodograditelja iz Holandije sagradili galije prve morske flote - „Apostol Petar" i „Apostol Pavle".
 

Pokušaji stvaranja flote u Rusiji su postojali i ranije. Početkom XVII veka prvi car iz dinastije Romanov - Mihail, pozvao je danske brodograditelje da naprave brod s tri jarbola, po evropskom standardu. Brod je napravljen, nazvan je „Frederik", samo što se ispostavilo da mu je sudbina bila kratka - nakon što je porinut dospeo je u buru i potonuo. Malo kasnije je u Astrahanju boljarin Atanasije Ordin-Naščokin sagradio vojnu fregatu „Orao". Međutim, i vreme i mesto su bili neuspešno izabrani - vrhunac ustanka kozaka na Donu pod vođstvom Stepana Razina. Pobunjenici su osvojili, opljačkali i spalili fregatu.
 

Treći pokušaj izgradnje redovne flote preduzeo je već Petar Prvi, govori vojni istoričar, kapetan prvog ranga Vladimir Ovčinikov.
 

 Posle neuspešnog pohoda 1695. godine na Azov, kad se tvrđava nije mogla osvojiti bez ratnih brodova, doneta je odluka o izgradnji plovila. I uz njihovu pomoć sledeća kampanja 1696. godine bila je krunisana uspehom. Azov je osvojen. Posle toga svima je postalo jasno da Rusija ne može da vodi rat bez morskih snaga na morskim pravcima. Zato se i pojavio onaj poznati dekret Boljarske dume: „Brodovi moraju postojati." Zapravo, od tada je započelo stvaranje naše flote.
 

Nekoliko godina kasnije prve ruske luke su se pojavile na Baltičkom moru, a zajedno s njima i Baltička flota s glavnom bazom u Sankt-Peterburgu. Krajem XVIII veka zbog aktivne spoljašnje politike zemlje i rusko-turskih ratova radi vladavine na Crnom moru pojavljuje se Crnomorska flota. Istovremeno, ratna mornarica Rusije postaje treća po veličini na svetu, iza Velike Britanije i Francuske. I ovakvo stanje stvari traje sve do HH veka. Fijasko u rusko-japanskom ratu je potkopao moć ruske flote. Zatim je situaciju otežao Prvi svetski rat, a za njim Oktobarski prevrat 1917. godina i Građanski rat u Rusiji. Preporod nekadašnje moći započet je u Sovjetskom Savezu. Za vreme Drugog svetskog rata sovjetska ratna mornarica je odigrala vrlo važnu ulogu.
 

Danas, preživevši raspad Sovjetskog Saveza, gubitak nekih vojno-morskih baza, ruska flota postepeno obnavlja svoju nekadašnju moć. Samo  Crnomorska flota će do 2020. godine biti dopunjena s 15 ratnih fregata i neatomskih podmornica, kaže zamenik predsednika komiteta Državne dume za odbranu Jurij Sovenko:

Danas se naručuju novi ratni brodovi, sa stapela silaze atomske podmornice. Najočigledniji primer za to da je flota danas spremna za borbe i da ispunjava zadatke na svim tačkama svetskog okeana jeste naše stalno prisustvo u zoni, u kojoj deluju pirati. Lično sam dočekivao i ispraćao naše ratne brodove, koji tamo rade na čuvanju mirnih civilnih brodova.

U toku tri veka svoje istorije ruska ratna mornarica je svima dokazala da je u stanju da rešava sve zadatke, koji su joj povereni, a to će činiti i u buduće.