Odbor za standardizaciju srbskog jezika uputio je pismo Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje u kome ističe da ne postoji poseban jezik Bošnjaka koji se lingvistički razlikuje od srbskog jezika i da bi, prihvatanjem studijskog programa takozvanog „bosanskog jezika“, na Univerizitetu bila nanesena neprocenjiva šteta srbskom jeziku i srbskoj kulturi.
Odbor je uputio pismo Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje jer su dobili informaciju da je „Savet dobio na akreditaciju studijski program takozvanog bosanskog jezika, i to na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru“.
U Nacionalnom savetu podsećaju da ustanova zahtev za akreditaciju određenog studijskog programa šalje Komisiji za akreditacije i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju i, ukoliko Komisija odbije zahtev, ustanova može da uputi žalbu Savetu.
Član Saveta, profesor Miodrag Popović, tvrdi da nikakva žalba nije stigla Savetu i da je reakcija Odbora preuranjena.
Odbor za standardizaciju srbskog jezika podseća da i stavovi značajnih bošnjačkih lingvista govore u prilog tome da se srbski i bosanski jezik lingvistički ne razlikuju.
„Na osnovu Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima i, još više, na osnovu naučnih lingvističkih kriterijuma, jasno je da se ne mogu, kao posebni, studirati simbolički jezici, jer oni predstavljaju samo različita imena istog, u ovom slučaju srbskog, standardnog jezika. Prihvatanjem ovog programa Srbija bi bila jedina zemlja na svetu gde bi se studirao — bosanski jezik“, navedeno je u pismu.
Tvrdeći da su imali uvid u predloženi program, Odbor upozorava da je cilj studija — da se legalizuje prekrajanje naučnih istina i prisvajanje srpske jezičke i kulturne baštine.
Odbor tvrdi da se u zaključku predloga programa navodi i sledeće:
„Studijski program sadrži dovoljno elemenata srbskog jezika i književnosti, čime se studenti osposobljavaju za izvođenje nastave srbskog jezika i književnosti u osnovnim školama, što će biti navedeno i u dodatku diplomi“.
Time se, smatra Odbor, degradiraju srbski jezik, srbska književnost i srbska kultura, jer se „srbski jezik i književnost podvode pod bosanski jezik, bosansku književnost i bosansku kulturu“.
Ovako pripremljeni nastavnici bosanskog jezika dobili bi pravo da preuzmu i nastavu srbskog jezika. Time se pokazuje najveći nonsens, na koji ne može pristati nijedna srbska institucija. Verujemo da iza ovoga neće stati nijedan srbski političar, jer se time uništava osam vekova srpske pismenosti i kulture“, stoji u pismu, a prenosi Tanjug.
Stav odbora podržali su i predsednik Saveza slavističkih društava Srbije profesor doktor Rajna Dragićević, upravnik i zamenik upravnika Katedre za srbski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu profesor doktor Rajna Dragićević i profesor doktor Aleksandar Milanović, upravnik i zamenik upravnika Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta profesor doktor Boško Suvajdžić i profesor doktor Slavko Petaković, kao i predsednik i potpredsednik Društva za srbski jezik i književnost Srbije profesor doktor Zona Mrkalj i profesor doktor Veljko Brborić.
Tanjug 
