U Evropskoj Uniji „dok te mame šećerom te hrane...“

Svetska finansijska kriza je praktično iza nas. Međutim, njena senka ne daje mira Evropskoj Uniji. I ona primenjuje mere bez presedana za pooštravanje finansijske kontrole. Šta će reći samit Evropske Unije, koji sutra započinje u Briselu? O intrigama evropskog susreta na vrhu govori rukovodilac Centra za evropska istraživanja Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose RAN, Aleksej KUZNJECOV:
 

Pozicija Nemačke i Francuske je vrlo zanimljiva. One pokušavaju da se samo malo povuku. Radi se o tome da su kad je stvarana EU i kad je uvođen evro, već bile predviđene sankcije za prekršioce pravila finansijske igre. Međutim, one se realno nisu primenjivale. I evo, danas, kad se vodi spor u vezi sa mehanizmom sankcija prema njenim prekršiocima, odnosno onima čiji deficit budžeta probija plafon, utvrđen u EU na tri procenta DBP, nemački i francuski lideri su zauzeli posebnu poziciju. Oni su protiv usaglašene automatske primene mera prema prekršiocima. Predlažu da se daje rok od pola godine za popravljanje.
 

Bilo kako bilo, pooštravanje fiskalnih mera u evropskoj zoni je očigledno. Koliko pritom nacionalne države gube mogućnost za upravljanje sopstvenim finansijama? – ovo pitanje smo postavili direktoru Instituta za probleme globalizacije Mihailu DELJAGINU:
 

Svako uvođenje spoljašnje kontrole ograničava suverenitet. Takva je neizbežna cena integracije. Međutim, ne bih dramatizovao situaciju. Podsetiću na to da su još ranije, kad je započeo drugi talas finansijske krize Evropljani odlučili da osnuju stabilizacioni Fond za spasavanje evropske zone, čiji je obim iznosio 750 milijardi evra. Njegov cilj je pružanje hitne finansijske pomoći onima kojima je podrška potrebna, pre svega Grčkoj. Naravno, to je humano... ali „cena“ humanizma je praktično potpuno potpadanje pod kontrolu finansijskih organa EU i MMF radi ozdravljenja ekonomije zemlje koja se našla u nevolji.
 

Pooštravanje finansijske kontrole, tarifno-carinske... U kom pravcu ide Evropska Unija? Prema federaciji?
 

Evropska Unija ide ka izgradnji pravilnog sistema upravljanja, - smatra Sergej Deljagin. – Naravno, ona će biti konfederativna, pri čemu će nekoj od zemalja biti dozvoljeno da sve vreme blokira razumna dejstva u razmerama cele EU. Druga je stvar, što ovaj put označava odricanje od širenja Unije, odricanje od onih evropskih vrednosti, koje su se objavljivale u toku svih poslednjih 20 godine. Primanje je obustavljeno, minimum na 10 godina. Evropski projekat je prošao kroz ekstenzivnu fazu širenja i stupio je u intenzivnu fazu sopstvenog unutrašnjeg razvoja. Nivo raznolikosti zemalja u njoj sad je toliko velik da jednostavno može da sruši celu konstrukciju. I zato je zadatak „broj jedan“ da se zemlje svedu na zajednički imenilac.
 

- Odnosno, da se Istočna Evropa podigne na nivo Zapadne?
 

- „Ili obrnuto, da se Zapadna „spusti“ na nivo Istočne, što se, uzgred rečeno, u istoriji takođe dešavalo...“ zaključuje Mihail Deljagin.