Srbski „zlatni vitez“: „Srbi u Rusiji dišu punim plućima vazduh slobode“

Književna nagrada „Zlatni vitez“ je jedno od najvećih priznanja u Rusiji. Međunarodni slovenski forum umetnosti se održava pod motom „Za moralne ideale. Za uzvišenje ljudske duše“, a njegovi pokrovitelji su Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril i predsednik Saveza filmskih radnika Rusije Nikita Mihalkov. 

 

Slobodan Stojičević nije ni mašta da će njegova knjiga „Mrežni rat protiv Srba: lekcija za Rusiju“ dobiti bronzanu nagradu. 

„Ona je bila objavljena na srbskom jeziku u januaru, pa prevedena na ruski i objavljena u Rusiji u maju. I tada na konferenciji u Moskvi ja sam se upoznao sa profesorkom Jelenom Guskovom, poklonio sam joj jedan primerak knjige i ona je meni ponudila da konkurišem za Zlatnog viteza. Ušao sam u širi krug, pa u uži i na kraju dobio sam poziv za Pjatigorsk na deseti jubilarni forum“, govori srbski pisac. 

„Mrežni rat protiv Srba: lekcija za Rusiju“

Nagrađivanje pobednika i gala koncert se po pravilu održavaju u različitim gradovima. Slobodna govori da je više puta bio u Moskvi, ali prvi put vidi rusku provinciju. I ona je ostavila jak utisak na njega. 

„Nama obično pričaju, kako jadno živi ruska provincija, da se samo Moskva i Sankt Peterburg grade i da najveći problem u Rusiji još uvek Gogoljeve 'budale i drumovi'. Šta da kažem... Put od aerodroma Mineralne Vode do Pjatigorska je bolji nego autoput u Grčkoj. 

 

Slobodan Stojičević

Pjatigorsk i Železnovodsk, gde je bila dodela i završno veče, to su mali gradove čak i za naše prilike, ali u Železnovodsku je potpuno nov dom kulture, sve u gradu je sređeno i uredno“, govori Slobodan. On objašnjava da je administracija Stavropoljskog kraja na dodelu nagrada pozvala poznate u Rusiji pevače koji su nastupali čak i u selima. 

„To je kao kada bi neko organizovao predstavu u Jagodini ili u Brzom potoku. I ljudi su bili oduševljeni! Mi smo imali nekoliko promocija u običnim malim bibliotekama, na kraju grada, i sala je bila puna! I to nisu bile neke 'babuške', bili su i mladi ljudi i studenti i videlo se po njima da ih nije doveo neki profesor i da moraju da budu tu, nego su došli iz znatiželje“, govori Slobodan.

 

Ali najveći utisak je na srbskog pisca ostavilo to kako u ruskim provincijama čuvaju istorijsko sećanje. 

„U biblioteci postoji jedna sala koja je priređena za izložbu i uspomene na Drugi svetski rat. Direktorka biblioteke kaže da oni vode račun o svakom veteranu u svom rejonu i na tu promociju su doveli sve veterane! I to je prava atmosfera, koja neguje patriotski duh“, oduševljeno govori srbski pisac.

Slobodan Stojičević nam je takođe ispričao da su sem njega iz Srbije bili pozvani i legendarni Momčilo Minić, autor knjige o srbskim padobrancima herojima, i Nebojša Vujović, bivši ambasador Jugoslavije u SAD koji je napisao knjigu o Dejtonskom sporazumu. 

 

„Oni su gostovali u nekoj kozačkoj biblioteci. Niko od nas nije znao da postoje kozačke biblioteke, a domaćini su njima pripremili promociju. Bila je puna sala Kozaka, oni su igrali, pevali, slikali se, svi naši bili su ushićeni“, priseća se Slobodan. 

„Mi, Srbi, u Rusiji dišemo punim plućima vazduh slobode", kaže srbski novinar i pisac. On oduševljeno govori da je posle „Zlatnog viteza“ i putovanja u Rusiju dobio inspiraciju za novu knjigu.

Katariona Lane, Russia beyond