Daj Bože da deca ne prežive ono, što smo preživeli mi

 30.  oktobra Rusija je obeležila Dan uspomene na žrtve političkih represalija. Tog dana se živi sećaju miliona streljanih, prognanih  u logore i  izgnanstvo ljudi prema naredbama režima, koji je vladao u Sovjetskom Savezu tokom većeg dela proteklog veka.

Vrhunac represalija obuhvata  godine velikog terora, koji je započeo Staljin krajem 1930-h godina. Međutim, tragedija je počela znatno ranije.  Odluka o početku crvenog terora i dekret o stvaranju radnih popravnih  logora bili su usvojeni 1918. godine. Solovecki logor za posebnu namenu, osnovan uskoro posle toga, postao je glavni ogledni poligon gde su na hiljadama zatvorenika uhodavali izoštrene načine saslušanja i psihološkog pritiska, gde su razrađivali metodologiju surovih kazni i streljanja.

1930-e godine je bio osnovan GULAG – Glavna Uprava popravno-radnih logora, u kojima je tokom sledećih 20 godina istovremeno bilo smešteno oko 2,5 miliona zatvorenika. 1930-h godina je bilo  podvrgnuto represalijama nekoliko miliona seljaka. Kasnije su bili deportovani s mesta njihovog življenja čitavi narodi. Ukupno za vladavine Sovjetske vlasti je bilo izrečeno više od 50 miliona presuda iz političkih razloga. Režim, zasnovan  na ideologiji, koja ne podnosi  bilo koje ispoljavanje drugog mišlenja, postao je uhodan sistem samouništavanja.

Sve do sada se može čuti, - izjavio je u svom videoblogu predsednik zemlje Dmitrij Medvedev, da su te brojne žrtve opravdane nekim višim državnim ciljevima. Ubeđen sam da nikakav razvoj zemlje, ni njeni uspesi, ambicije ne smeju da se postižu po cenu ljudske  nesreće i gubitaka. Ništa ne sme da bude iznad vrednosti ljudskog života. Represalije nemaju opravdanje, - uveren je današnji predsednik Rusije.

Dan upomene na žrtve političkih represalija se obeležava u zemlji od 1991. godine.  Da li je on danas aktuelan za građane Rusiji i pre svega za mlade? To je  pitanje Glas Rusije uputio Nataliji Solženicinoj, udovici autora poznate u svetu knjige Arhipelag GULAG.

Što se tiče mene, inače naše porodice, taj je dan za nas uvek bio jedan od najvažnijih. Aleksandar Isajevič je pružio honorare svih izdanja, između njih i budućih, radi pomoći  političkim zatvorenicima. Fond pomoći političkim zatvorenicima deluje i danas, pomažemo  nekoliko hiljada još živih staraca i starica, kojima je potrebna pomoć.  I u vaspitanju naše dece je to odigralo veliku ulogu. Aleksandar Isajevič je u svom govoru prilikom dobijanja Nobelove nagrade rekao da je najdražu čestitku dobio na cigaret-papiru. Ona je sasvim mala – ta relikvija je tajno bila preneta iz zatvora. Za nas je to deo života.  Ne znam na koji način se može preneti mladima taj osećaj?  On je istorijski. Ipak, u našoj zemlji danas nema političkih zatvorenika  u tom smislu, u kom je napisana ta knjiga. Mislim da današnja deca moraju to znati.  Onako kako slavimo Dan pobede, moramo da obeležavamo Dan  političkih zatvorenika. Daj Bože da deca ne prežive ono, što smo preživeli mi.

Reč istine će prevrnuti svet, - rekao je u svom govoru prilikom uručivanja Nobelove nagrade Aleksandar Solženicin. Ta je reč već izgovorena, mada je i danas vrlo teško biti svestan te strašne istine. Međutim, svako mora da to promisli na Dan uspomene na žrtve političkih represalija.