Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević i šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper razgovarali su o delokrugu rada Odbora i proceduri za promenu Ustava Republike Srbije.
Jelena Žarić Kovačević navela je da da se Predlog za promenu Ustava donosi u pisanom obliku, a da nadležni odbor utvrđuje da je predlog podnet od strane Ustavom ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku. Dodala je i da nadležni odbor podnosi predlog akta o promeni Ustava i predlog ustavnog zakona za sprovođenje promene Ustava predsedniku Narodne skupštine, koji predloge odmah dostavlja narodnim poslanicima. U slučaju da je Narodna skupština, prema Ustavu, dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, Narodna skupština donosi odluku o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja tog akta.
Ona je na dalje objasnila je da Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa identifikovana potreba izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora i razrešenja sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, kao i izbornih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, uz preciziranje uloge i položaja Pravosudne akademije, kao mehanizma ulaska u pravosuđe. Neophodnost promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe potvrđena je i u Strategiji razvoja pravosuđa za period 2020 – 2025. godine, koju je usvojila Vlada 10. jula 2020. godine.
U Akcionom planu za Poglavlje 23 koji je Vlada Republike Srbije 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine, predviđene su konkretne radnje koje treba da budu primenjene, a koje su definisane u skladu sa preporukama Evropske komisije iz Izveštaja o skriningu za Pregovaračko poglavlje 23, istakla je predsednica Odbora.
Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu čestitao je Jeleni Žarić Kovačević na izboru za mesto predsednice Odbora. On je dodao da ona potencijalno ima istorijsku ulogu u ovoj funkciji, u nadgledanju procesa promena Ustava Republike Srbije od 2006. godine.
On je takođe rekao da Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu nudi ekspertizu sprovodeći 14 projekata u oblasti ljudskih prava, borbe protiv pranja novca i korupcije, slobode medija, nacionalnih manjina, nediskriminacije, vladavine prava i lokalne samouprave. To obuhvata i zajednički program Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility” , koji je orijentisan na ispunjenje zahteva i sprovođenje reformi u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije radi usaglašavanja sa evropskim standardima i u okvirima procesa proširenja Evropske unije.
Flesenkemper je istakao da je Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu spremna da pomogne Narodnoj skupštini Republike Srbije u svim procesima, uključujući učestvovanje na javnim slušanjima i pružanje informacija široj javnosti o standardima Saveta Evrope.
M. H.
(parlament.gov.rs)
