Deseta planeta ispričala o sebi

Periferija Sunčevog sistema retko i nerado izdaje svoje tajne. Kada se takav događaj desi, naučnici ga smatraju velikim uspehom. Ovih dana imali su jedinstven slučaj da preciziraju parametre Eride, najmasivnijeg nebeskog tela koje leži daleko van orbita glavnih planeta. Jedno vreme stručnjaci su čak mislili da ono treba da se uključi u sastav Sunčevog sistema kao deseta planeta.
 

Erida je trebalo da prođe ispred jedne od dalekih zvezda i da je zakloni. Za retko pomračenje pripremalo se nekoliko opservatorija u Zapadnoj polulopti, ali videla su ga samo tri teleskopa u Čileu, koja su dospela u senku Eride. Vreme za koje je zvezda bila zaklonjena bilo je rezaličito – od 27 do 76 sekundi. Razlika u sekundama se ispostavila posebno važna, zato što se prema njoj može proračunati razmera Eride, ako znamo rastojanje među teleskopima, kaže moskovski astronom Vladimir Surdin.
 

Sve zvezde su tako daleko, da se može računati svetlost koje ide od njih skoro kao paralelni zrak. Znači, senka koja je prešla preko površine Zemlje, od planete Eride, skoro odgovara njenoj konturi. Po senci možemo da izmerimo veličinu male planete koju vidimo na nebu kao tačku. Još juče bili smo sigurni da je to najveća patuljasta planeta, da je njena veličina dve i po hiljade kilometara, ali ispostavilo se manje, otprilike 2300 kilometara.
 

Spisak poznatih objekata na periferiji Sunčevog sistema sada premašuje hiljadu. Najveći među njima, osim Eride, jesu Makemake i Haumea, koje su nazvali patuljastim planetama ili plutoidima. U tu grupu su ubrojali i Pluton, lišivši ga statusa punopravne planete pod brojem 9. Mnogi stanovnici periferije bili su pronađeni pomoću teleskopa u planinama severnog dela Čilea, nastavlja Vladimir Surdin.
 

Tamo je odlična klima za astronomska posmatranja, mnogo vedrih noći, proziran vazduh, zato što je pored hladan Tihi okean. Tamo idu astronomi i iz Sverne Amerike i iz evropskih zemalja. Naši momci putuju u Čile, postavljaju u njihovim opservatorijama neke instrumente.
 

Ali nikakvi teleskopi, ni čilijski, ni orbitalni Habl ipak ne mogu da daju detaljnu sliku plutoida. Vidi se samo razmivena tačka. Po njenom kretanju na fonu zvezda može se proračunati putanja orbite i indirektno masa. Do danas nije jasno šta predstavlja površina istog tog Plutona, otkrivenog još pre 80 godina. tim pre Eride, koja se nalazi od nas dva puta dalje.
 

A pomračenja zvezda već su pomagala da se izvrše ključna otkrića. 1984. godine jednu od zvezda prekrio je Neptun. do početka pomračenja zvezda je nekoliko puta na kratko blesnula i zapalila se. To je bio očigledan znak da planeta ima prstenove, nevidljive sa Zemlje. 1988. godine, kada je zvezdu pomračio Pluton, ona se nije gasila trenutno, već postepeno. To je izazvalo šok naučnika, koji su shvatali da Pluton poseduje atmosferu, mada po svim proračunima ne bi trebalo da je bude. Njegovi jasni snimci se očekuju 2015. godine, kada će pored proći američka stranica. Tada će moguće ostati nekoliko tajni manje.