EU-Srbija: (ne) razmišljaj o belim majmunima

Ima jedna istočnjačka priča: učenik, koji je tražio prosvetljenje, došao je kod svog nastavnika, a ovaj mu je dao samo jedan savet – nikad nemoj da razmišljaš o belim majmunima. Učenik je verovatno od tada jedino o njima i razmišljao.
 

Mudrac-Brisel se još prefinjenije ponaša prema Beogradu – štićeniku, koji tek uči azbuku evrointegracije. On čas želi da se „beli majmuni“ ne pominju, čas odjednom poziva da se o njima razmišlja, podrazumevajući pod ovim, jasna stvar, status Kosova. S jedne strane, u briselskoj anketi predviđenoj za Srbiju, nema nijednog pitanja o Kosovu. A i Vensan Dežer, predstavnik EU u Beogradu, tvrdi da je „anketa sastavljena s neutralne pozicije“. S druge strane, predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek kaže: „spremnost na dug i konstruktivan dijalog s Kosovom predstavljaće odlučujući faktor“ u dodeljivanju Srbiji statusa kandidata za stupanje u EU. Zadatak Beograda i Prištine je da nađu rešenja za pitanja regionalne i bilateralne saradnje. Očigledno, ova Buzekova formulacija znači: Srbija i Kosovo treba da uspostave odnose kao susedne države.
 

Zanimljivo je da je Srbija od EU dobila oko 2500 pitanja, što je naravno više, nego srećna Crna Gora – 2100, a Hrvatska, s tačke gledišta Zapada, najstabilnija zemlja, svojevremeno je odgovarala na čitavih 4000. Na otprilike isto koliko i Albanija i Makedonija. Zašto je Srbiji, zemlji, izmučenoj saradnjom s MTBJ i glavnim teritorijalnim konfliktom na teritoriji Evrope postavljeno manje pitanja? Ruski novinar, stučnjak za međunarodnu situaciju Konstantin Kačalin smatra da EU svim snagama nagovara Beograd da „legne na rudu u vezi s pitanjem Kosova“.
 

Ako Srbija postane članica EU ona će svoje zakone i ekonomiju prilagođavati njenim pravilima, Lisabonskom sporazumu, i tada će biti lakše upravljati zemljom, što ide u prilog sadašnjem rukovodstvu SAD. Kosovski projekat, isto kao i irački i avganistanski su nasleđe, koje je Vašington dobio od prethodne administracije. U projekte je uložen ogroman novac – ova sredstva treba odraditi zato što se ne može istovremeno ratovati na nekoliko frontova. Treba završiti ono što je ranije isplanirao Državni departman, - kaže Konstantin Kačalin u zaključku.
 

Možda se status Kosova u anketi i ne pominje upravo zato da bi Srbija što pre odgovorila na pitanja EU? Status pokrajine unet je u Ustav Srbije i u poređenju s pitanjem državnosti, sva ostala pitanja koja se tiču pravosuđa, reformi itd. su sekundarna. A od Srbije se traži da zaboravi na Kosovo. Držeći ga u sećanju.