Rusija uništava hemijsko naoružanje

U Rusiji, u Brjanskoj oblasti u blizini grada Počep, puštena je u rad prva linija novog kompleksa za uništavanje rezervi hemijskog oružja.
 

To je šesto preduzeće ovakve vrste uzemlji i najveće u Evropi. Za podizanje fabrike za utilizaciju bojnih otrova i objekata socijalne infrastrukture potrošeno je oo 15 milijardi rubalja. Osnovno finansijsko opterećenje je otpalo na budžet RF. Određena pomoć pružena je od strane Nemačke i Švajcarske.
 

Fabrici u Počepu se daje važna uloga u realizaciji Federalnog programa za uništavanje hemijskog oružja. Njegovi arsenali su nasleđe hladnog rata. Rausiji je od bivšeg SSSR pripalo 40 hiljada tona bojnih otrova. Otprilike polovina do danas je likvidirana. Na skladišu u okolini Počepa čuva se 7,5 hiljada tona avijacionih hemijskih punjenja, napunjenih fiosfornim organskim otrovnim supstancama – zarinom, zomanom i Ve Iks gasoviam. Prve četiri avionske bombe napunjene bojnim otrovima bile su unitšenje u petak.
 

Važan događaj u oblasti jačanja međunarodne i ruske bezbednosti bilo je puštanje u rad objekta u Počepu, rekao je rukovodilac odeljenja za strateška istraživanja IMEMO Aleksandar Saveljev.
 

1997. godine stupila je na snagu konvencija o uništavanju hemijskog naoružanja. Prema dokumentu, sve države treba da likvidiraju rezerve nagomilanog oružja do 2012. godine. U okviru konvencije rsuija je poreknula masovni program za stvaranje industrijske baze koaj može da uništi ove rezerve naoružanja. Bile su izgrađene fabrike za mnoge arsenale. I arsenal u Brjanskog oblasti je pretposlednja fabrika koja će uništavati hemijsko oružje. Naredne godine se planira puštanje u rad još jednog preduzeća u Udmurtiji. Treba reći da je arsenal u Brjansku među najvećima za Rusiju.
 

Da istaknemo da je naša zemlja razradila sopstvenu tehnologiju uništavanja hemijskog oružja, koja se razlikuje, na primer, od one koju primenjuju SAD, koje, da kažemo, takođe poseduju ogromne arsenale ovog naoružanja. Koja je od njih bolja, teško je reći. Najvažnije je da i jedna i druga dovode do željenog rezultata – spasavaju svet od jednog od najopasnijih vidova naoružanja. Istina, u poslednje vreme u zapadnim medijima se tiražira pitanje da li će Rusija stići da likvidira svoje arsenale do 2012. godine, kao što to predviđa Konvencija za uništavanje hemijskog oružja. Kao što vidite, napori se u tom pravcu preduzimaju. Ipak ubzravanje rokova za uništavanje niu kom slučaju ne treba da vodi do povećavanja rizika.

U vezi sa tim treba skrenuti pažnju na drugi aspekt. Moskva dosledno ispunjava svoje međunarodne obaveze. I ona ima pravo da očekuje da će i druge zemlje strogo pratiti taj put.