RT: Nijedna treća država ne može staviti veto na želju Ukrajine da se pridruži NATO-u, navodi šef Pentagona, dok Moskva upozorava da bi ulazak Kijeva u blok bio prelazak „crvene linije“

20.10.2021. god.

Nijedna treća zemlja ne može staviti veto na želju Ukrajine da se pridruži NATO-u, rekao je šef Pentagona. Njegova izjava usledila je nakon što je Moskva upozorila Kijev da će pridruživanje bloku preći "crvenu liniji" i primorati Rusiju da "preduzme aktivne mere".

Ukrajina je slobodna da odlučuje o svojoj budućnosti i spoljnoj politici, pri čemu nijedan strani entitet nema reč u njenoj težnji da se pridruži NATO savezu, rekao je američki ministar odbrane Lojd Ostin.

"Ukrajina ima pravo da sama odlučuje o svojoj budućoj spoljnoj politici i očekujemo da će to moći učiniti bez ikakvog spoljnog uplitanja", rekao je Ostin na zajedničkoj konferenciji za novinare sa svojim ukrajinskim kolegom Andrejem Taranom u Kijevu.

"Nijedna treća zemlja nema veto na odluke o članstvu u NATO-u."

Izjava je očigledno usledila kao odgovor na oštro upozorenje protiv ulaska Ukrajine u NATO, koje je Moskva saopštila dan ranije. U razgovoru sa francuskim novinarima za program pod nazivom "Vladimir Putin: Majstor igre", portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi pristupanje Kijeva NATO-u bio "najgori mogući scenario".

"Ovo je scenario koji prevazilazi crvene linije nacionalnih interesa Rusije. Ovo je scenario koji bi mogao primorati Rusiju da preduzme aktivne mere kako bi osigurala sopstvenu bezbednost", naglasio je on. Peskov nije detaljno objasnio dokle mogu da dođu takve "aktivne mere".

Bacajući težinu na kandidaturu Kijeva za NATO tokom posete zemlji, Ostin se „igra politike“, i iako bi njegova primedba mogla biti za internu upotrebu u Ukrajini, rizikuje da poveća tenzije „u vreme kada je to poslednja stvar koja je potrebna i Rusiji i NATO-u“, rekao je za RT bivši obaveštajni oficir američkih marinaca Skot Riter.

Riter je napomenuo da je do sada „bilo kolebanja i Sjedinjenih Država i NATO-a da ohrabre ulazak Ukrajine u NATO zbog posledica“ s kojima bi se nakon toga mogli suočiti i Kijev i NATO.

S obzirom da Ukrajina ne može da dobije hipotetički rat sa Rusijom, a SAD „nisu u poziciji da im priteknu u pomoć“, svaki potencijalni obračun može naneti propast vojnom savezu, rekao je Riter.

„NATO bi se suočio s porazom i to bi mogao biti kraj NATO-a. Ne znam da li NATO može da pretrpi još jedan poraz, još jednu sramotu kakvu su imali u Avganistanu", rekao je on.

Bivši analitičar bezbednosti Pentagona, Majkl Maluf je naveo da Ostinova retorika i obećanja koja daje Ukrajini pokazuju da Vašington „nije naučio ništa iz lekcija iz 2008. godine, kada su SAD pokušavale da uguraju Gruziju i Ukrajinu u NATO“.

Maluf je istakao da se Bajdenova administracija takođe udvara Gruziji, drugoj zemlji koja se graniči sa Rusijom. Ostin, koji je u ponedeljak posetio Gruziju u okviru svoje turneje po regionu Crnog mora, pokušao je „da oduševi Gruzijce i da im lažno obećanje da će moći povećati vojnu pomoć“, rekao je Maluf, dodajući da je takva strategija već bila loša u prošlosti, što je rezultiralo ratom u Južnoj Osetiji 2008. godine.

"Kao da nisu izvukli pouke iz prošlosti, a što se mene tiče, ovo je sve taktika pritiska."

Rusija nije jedina „treća zemlja“ koja se protivi težnjama Ukrajine za NATO, a jedinstvo po tom pitanju ne postoji ni unutar samog bloka. Mađarska se, na primer, aktivno suprotstavljala NATO-u i njegovim težnjama prema Ukrajini, osuđujući Kijev zbog nedostatka "demokratskih standarda", kao i progona etničke mađarske manjine koja živi na zapadu zemlje.

"Da bi se razgovaralo o tom pitanju [ulaska u NATO], svaka zemlja mora postići demokratske standarde, a Ukrajina to još nije učinila", rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u septembru. Dok se ta pitanja ne reše, bilo bi "veoma teško" čak i razgovarati o težnjama Kijeva za NATO, naglasio je on.

Ukrajina se većinom tokom svoje nezavisnosti aktivno udvarala NATO-u nakon raspada Sovjetskog Saveza. Kijevske vlasti postale su posebno prijatne sa severnoatlantskom alijansom nakon Majdanskog prevrata 2014. godine, koji je rezultirao svrgavanjem predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i izazvao višegodišnji sukob na istoku zemlje.

Pitanje borbi niskog intenziteta, koje se i dalje nastavljaju između ukrajinskih vladinih trupa i samoproglašene Luganske i Donjecke Narodne Republike, takođe je na konferenciji za novinare pokrenuo šef Pentagona. Ostin je oštro za sukob okrivio Rusiju, ponavljajući tačke govora koje obično koriste vašingtonski jastrebovi i kijevske vlasti.

"Budimo jasni, Rusija je započela ovaj rat i Rusija je prepreka za mirno rešenje", rekao je Ostin.

„Zato ponovo pozivamo Rusiju da prekine okupaciju Krima, da prestane sa produžavanjem rata u istočnoj Ukrajini, da prekine destabilizirajuće aktivnosti u Crnom moru i duž granica Ukrajine i da zaustavi njene uporne sajber napade i druge zlonamerne aktivnosti protiv SAD-a i naših saveznika i partnera."

Takav stav efektivno onemogućava svaki dijalog o Ukrajini između SAD-a i Moskve. Rusija je više puta negirala učešće u ratu na istoku Ukrajine, ističući da je to unutrašnji sukob, izazvan događajima na Majdanu.

Moskva je takođe u više navrata odbijala bilo kakvu mogućnost razgovora o Krimu, navodeći da zemlja ni sa kim ne pregovara o svom teritorijalnom integritetu. Poluostrvo Krim se otcepilo od Ukrajine nakon puča u Kijevu 2014. godine, a zatim se pridružilo Rusiji putem referenduma.

Izvor: RT

Izvor
Tanjug
foto: © Reuters / Gleb Garanich / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Smjena na vrhu: Glovo gasi svjetla u BiH, a domaća Ordera pali motore

Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...