Početna stranica > Novosti
Američki predsednik Džo Bajden obećao je da će vojno braniti Tajvan u slučaju kineske invazije, tvrdeći da Vašington ima „obavezu“ da to učini, uprkos tome što nema odbrambeni pakt sa ostrvom.
Upitan da li će SAD stati u odbranu Tajvana tokom događaja u zgradi Si-En-En-a, Bajden je odgovorio potvrdno. Pitanje je postavio gledalac iz publike, student Univerziteta Lojola, koji je primetio da je Peking „upravo testirao hipersoničnu raketu“.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Bajden kaže da SAD „imaju obavezu“ da brane Tajvan od Kine, signalizirajući prekid višedecenijske politike „strateške dvosmislenosti“
22.10.2021. god.
Američki predsednik Džo Bajden obećao je da će vojno braniti Tajvan u slučaju kineske invazije, tvrdeći da Vašington ima „obavezu“ da to učini, uprkos tome što nema odbrambeni pakt sa ostrvom.
Upitan da li će SAD stati u odbranu Tajvana tokom događaja u zgradi Si-En-En-a, Bajden je odgovorio potvrdno. Pitanje je postavio gledalac iz publike, student Univerziteta Lojola, koji je primetio da je Peking „upravo testirao hipersoničnu raketu“.
„Šta ćete učiniti da vojno budete u korak sa Kinom i možete li obećati da ćete zaštititi Tajvan?", upitao je student čitajući listu pripremljenih pitanja.
„Da i da“, odgovorio je Bajden, dodajući „Mi smo vojno - Kina, Rusija i ostatak sveta to zna, imamo najmoćniju vojsku u istoriji sveta. Ne brinite o tome da li će biti moćniji.“
Očigledno donekle zapanjen, voditelj Si-En-Ena Anderson Kuper tražio je pojašnjenje i upitao: "Hoćete reći da će SAD stati u odbranu Tajvana ako Kina napadne?"
Očigledno donekle zapanjen, voditelj Si-En-Ena Anderson Kuper tražio je pojašnjenje i upitao: "Hoćete reći da će SAD stati u odbranu Tajvana ako Kina napadne?"
„Da, mi imamo obavezu da to uradimo“, rekao je Bajden.
Nejasno je tačno kakvu „posvećenost“ imaju Sjedinjene Države da odbrane Tajvan od napada, kako je naveo Bajden. Vašington i Tajpej nemaju sporazum o međusobnoj odbrani, jer Peking smatra Tajvan delom Kine u okviru svoje politike „Jedne Kine“, koju su američki kreatori politike decenijama prećutno prihvatali.
Prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom (TRA), koji reguliše veze između Vašingtona i ostrva, Sjedinjenim Državama je dozvoljeno da dostavljaju Tajvanu „odbrambene proizvode i odbrambene usluge“ kako bi mu pomogle da „održi dovoljnu sposobnost samoodbrane“, ali taj akt ostavlja da Kongres i Bela kuća tačno utvrde šta to znači. Prethodni sporazum koji je zamenjen sa TRA, Kinesko-američki sporazum o uzajamnoj odbrani, je sadržavao jasnu odredbu o odbrani. Međutim, kasniji sporazum je preveo američku politiku u politiku „strateške dvosmislenosti“, nadajući se da će pronaći neki srednji put između Tajpeja i Pekinga usred njihovog višedecenijskog teritorijalnog spora.
Kasnije je Bela kuća pojasnila da Bajdenove izjave nisu značile bilo kakvu formalnu promenu u američkoj politici prema Tajvanu, a portparol je izjavio da odnose SAD i Tajvana i dalje definiše TRA.
„Podržaćemo našu posvećenost [Zakonu o odnosima sa Tajvanom], nastavićemo da podržavamo samoodbranu Tajvana i nastavićemo da se protivimo bilo kakvim jednostranim promenama statusa kvo“, rekao je portparol Bele kuće.
„Podržaćemo našu posvećenost [Zakonu o odnosima sa Tajvanom], nastavićemo da podržavamo samoodbranu Tajvana i nastavićemo da se protivimo bilo kakvim jednostranim promenama statusa kvo“, rekao je portparol Bele kuće.
Tajpej se takođe osvrnuo na komentare Bajdena, saopštivši da je čvrsto odlučan da održi sopstvenu samoodbranu, istovremeno pozdravljajući „čvrstu“ podršku Bajdenove administracije ostrvu – koja uključuje prodaju oružja u vrednosti stotina miliona dolara, sporazum o naoružanju koji je ranije sa Tajpejom postigla Trampova administracija.
Iako je Bajden više puta tvrdio da ne traži „hladni rat“ sa Pekingom, ponavljajući ponovo isto, čini se da su akcije njegove administracije u suprotnosti sa tim obećanjima. U prvih sedam meseci njegovog mandata, Pentagon je najmanje sedam puta slao ratne brodove kroz Tajvanski moreuz. Svako isplovljavanje izazvalo je osudu Kine, a Peking Vašington smatra „najvećim rušiocem mira“ u Indo-Pacifiku nakon što je osudio nebrojena prethodna isplovljavanja i druge provokativne vojne manevre u regionu.
Izvor: RT
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Reuters / Jonathan Ernst; Reuters / Danny Kelley / US Navy Handout / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Kijev, koji se suočava sa nedostatkom novca, pokušava da zaradi pretvarajući zemlju u narko-utočište, saopštila je Spoljnoobaveštajna služba Rusije....
Viktor Medvedčuk je naveo da su eksperimenti na ljudima počeli 2019. godine...
Vašington i Teheran su od petka više puta razmenili udare, što preti da sruši krhki privremeni mirovni sporazum....
Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...
Poslanici bloka su, kako se navodi, izabrali Qwant, koji je ranije bio u vlasništvu Axel Springer-a, kako bi smanjili digitalnu zavisnost od SAD....
Samo 38 odsto ispitanika veruje da Moskva predstavlja vojnu pretnju, u poređenju sa 52 odsto prošlog septembra, navodi Bild....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
