OEBS: 11 godina kasnije

Samit OEBS-a koji se otvara u glavnom gradu Kazahstana Astani 1. decembra, proteći će prvi put za nešto više od 10 godina. Za ovo vreme članovi Organizacije našli su mnogo ozbiljnih tema za razmatranje.
 

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju pojavila se 1975. godine. Od toga trenutka sastanci OEBS-a na najvišem nivou su održavani šest puta. Poslednji samit je održan u Istambulu pre 11 godina. Svake godine u zemljama predsedavajućima OEBS-om organzovani su samo sastanci na ministarskom nivou. Ovog puta na incijativu predsednika domaćina, Kazahstana, Nursultana Nazarbajeva, na samitu će se okupiti rukovodioci 54 države članice Organizacije, i 12 zemalja partnera u saradnji. Takođe u Astanu će doći predstavnici raznih međunarodnih organizacija, između ostalog UN, EU, NATO-a, Saveta Evrope, ODKB.
 

Ovako ugledan sastav, činilo bi se, izlazi van okvira evropske organizacije. Kao što i sam OEBS izlazi daleko van geografskih granica Starog Sveta. Evropa se u ovoj organiazciji vidi u već poznatim granicama od Vankuvera do Vladivostoka, koje se pominju prilikom razamtranja globalnog sitema PRO. U OEBS-u aktivno deluju SAD, Kanada, zemlje Centralne Azije.
 

Za godine bez susreta na vrhu nagomilale su se ozbiljne teme za razgovore. U prvom redu to je evropska, a u suštini svetska bezbednost. Odsustvo samita u toku tog perioda u mnogome odražava onu složenu političku fazu kroz koju smo prolazili i složene odnose među članovima organizacije, koi predstavljaju Evropu u širokom smislu: od Vankuvera do Vladivostoka – istakao je generalni sekretar OEBS-a Mark peren de Brišambo uoči samita.
 

OEBS kao poligon za razmenu mišljenja i traženje kompromisa može da izgladi uglove složene političke faze. Neće biti ignorisana pitanja izgradnje jedinstvnenog prostora bezbednosti jednakog za sve države, nezavisno od toga u koje vojne blokove one ulaze, saradnja u reagovanju na savremene izazove i opasnosti. Takva tematika je u skladu sa ruskom incijatovom Ugovora o evropskoj bezbednosti.
 

Ruska strana je iznela na dnevni red samita nacrt Programa daljih dejstava OEBS-a u oblasti kontrole naoružanja i mera poverenja. Rusija bi želela da se u potpunosti razotkrije potencijal OEBS-a kao najuglednije organiazcije Evroatlantskog i Evroazijskog prostora, formata ravnopravnog političkog dijaloga po pitanjima bezbednosti na tom prostoru i izgrade zajendičkih rešenja, podvukao je u vezi sa tim pomoćnik predsednika Rusije Sergej Prihodko.
 

Sa svoje strane, generalni sekretar OEBS-a de Brišambo posebno je istakao važnost saradnje u borbi protiv novih opasnosti i izazova, između ostalog u Avganistanu, Srednjoj Aziji, i suprotstavljanju raznim vidovima ilegalne trgovine i terorizma.
 

Naravno, važno je da na samitu u Astani bude usvojena neka mapa puta dalje delatnosti organizacije. Kazahstan, kao predsedavajuća zemlja, sada radi na konačnim dokumentima samita. Bilo bi dobro kada bi konačno bio razrađen takav akcioni plan. Postizanje bezbenosti u raznim oblastima vrlo je delikatno pitanje i takav akcioni plan treba da bude vrlo izabalansiran. Oblasti kojih treba da se tiče akcioni plan je smanjenje naoružanja, konflikti koji se nastavljaju, pitanja energetike i životne sredine, humanitarni aspekt, kao i konsolidacija organizacije.
 

Na kraju lideri država i organiazcija mogu da konkretizuju svoju saradnju na ovim aktuelnim temama.