Početna stranica > Novosti
Vašington se obavezao da će pismeno odgovoriti na predložene bezbednosne garancije Moskve, saopštio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posle razgovora sa svojim američkim kolegom, državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: SAD spremne da odgovore na predloge Rusije o NATO-u - Lavrov
21.01.2022. god.
Tokom razgovora u Ženevi diplomate razmatrale zahteve Moskve da se ograniči širenje NATO-a
Vašington se obavezao da će pismeno odgovoriti na predložene bezbednosne garancije Moskve, saopštio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posle razgovora sa svojim američkim kolegom, državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.
Obraćajući se novinarima ubrzo nakon sastanka u Ženevi, Lavrov je rekao da je američka strana iznela svoj prvobitni stav o dva nacrta sporazuma koje je izradio Kremlj.
„Blinken mi je rekao da je zadovoljan razmenom koju smo imali i da će mu to pomoći, te nas je uveravao će da sledeće nedelje dati pismeni odgovor.“
Međutim, dodao je Lavrov, za sada „njihova reakcija je samo preliminarna – na to smo upozoreni“.
Upitan da li Rusija namerava da objavi odgovor, visoki diplomata je rekao da je to pitanje za Blinkena i američku stranu. Moskva je prvobitno iznela svoje predloge i namere da se razgovori održe javno.
„Blinken mi je rekao da je zadovoljan razmenom koju smo imali i da će mu to pomoći, te nas je uveravao će da sledeće nedelje dati pismeni odgovor.“
Međutim, dodao je Lavrov, za sada „njihova reakcija je samo preliminarna – na to smo upozoreni“.
Upitan da li Rusija namerava da objavi odgovor, visoki diplomata je rekao da je to pitanje za Blinkena i američku stranu. Moskva je prvobitno iznela svoje predloge i namere da se razgovori održe javno.
Lavrov je takođe dodao da zahtevi da Ukrajina ne bude primljena u NATO nisu znak da Rusija želi da uspostavi kontrolu nad „sferom uticaja“, već pokušaj da spreči blok da „poseje seme“ sukoba u istočnoj Evropi.
Pored toga, Lavrov je rekao da je američka strana preuzela obavezu da pomogne u primeni sporazuma iz Minska, čiji je cilj da se okonča sukob u Donbasu. Moskva je ranije optužila Kijev da se oglušava od sporazuma koji je potpisan 2014. godine, odbijajući da vodi razgovore sa liderima dve samoproglašene republike u Donjecku i Lugansku. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdi da su otcepljeni regioni pod kontrolom Rusije, te je insistirao da se umesto toga sastane sa predsednikom Vladimirom Putinom.
Pored toga, Lavrov je rekao da je američka strana preuzela obavezu da pomogne u primeni sporazuma iz Minska, čiji je cilj da se okonča sukob u Donbasu. Moskva je ranije optužila Kijev da se oglušava od sporazuma koji je potpisan 2014. godine, odbijajući da vodi razgovore sa liderima dve samoproglašene republike u Donjecku i Lugansku. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdi da su otcepljeni regioni pod kontrolom Rusije, te je insistirao da se umesto toga sastane sa predsednikom Vladimirom Putinom.
Uoči diskusija, Blinken je upozorio da su šanse za značajan napredak male. „Ne očekujem nikakav pomak“, rekao je on, navodeći da će sastanak biti prilika da se „vidi koje je zaključke Rusija izvukla iz ovih diplomatskih kontakata“.
Razgovori su poslednji u nizu diplomatskih sastanaka održanih nakon što je Rusija predložila dva odvojena bezbednosna dokumenta, jedan upućen Vašingtonu, a drugi NATO-u, za koje navodi da bi smanjili rizik od sukoba na evropskom kontinentu.
Među predlozima je i zahtev da vojni blok predvođen SAD-om izda pismene garancije da se neće dalje širiti prema ruskim granicama, čime se praktično blokira Ukrajina od budućeg članstva. Osim toga, Moskva insistira da NATO treba da se uzdrži od vojnih aktivnosti na teritoriji bivših država Varšavskog pakta koje su mu pristupile posle 1997. godine.
Generalni sekretar bloka, Jens Stoltenberg, kritikovao je zahteve Moskve, rekavši da zemlja nema veto na napore Ukrajine da se pridruži, te je insistirao da neće prihvatiti „dvostepeni“ sistem članstva koji bi sprečio raspoređivanje snaga u određenim državama.
Rusija insistira da su mere neophodne da bi se izbegao sukob, a predsednik Vladimir Putin je rekao da je Zapad „prevario“ Rusiju dajući uveravanja 1990-ih da se blok neće širiti u prostor koji je ostao nakon raspada Sovjetskog Saveza. Nakon toga su primljene Poljska, Bugarska, Rumunija i baltičke države.
Izvor: RT
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Sputnik / Russian Foreign Ministry / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Kijev, koji se suočava sa nedostatkom novca, pokušava da zaradi pretvarajući zemlju u narko-utočište, saopštila je Spoljnoobaveštajna služba Rusije....
Viktor Medvedčuk je naveo da su eksperimenti na ljudima počeli 2019. godine...
Vašington i Teheran su od petka više puta razmenili udare, što preti da sruši krhki privremeni mirovni sporazum....
Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...
Poslanici bloka su, kako se navodi, izabrali Qwant, koji je ranije bio u vlasništvu Axel Springer-a, kako bi smanjili digitalnu zavisnost od SAD....
Samo 38 odsto ispitanika veruje da Moskva predstavlja vojnu pretnju, u poređenju sa 52 odsto prošlog septembra, navodi Bild....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
