Početna stranica > Novosti
Ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji Vadim Pristajko je, kako se čini, ukazao na mogućnost da bi Kijev mogao da odustane od svoje kandidature za pridruživanje NATO-u koji predvode SAD, radi "sprečavanja rata" sa Rusijom, istovremeno priznajući da bi takav predlog bio u suprotnosti sa osnovnim zakonom njegove zemlje.
Na pitanje Bi-Bi-Sija, da li bi njegova zemlja mogla da „razmišlja o neučlanjenju u NATO“ kako bi sprečila rat, Pristajko je odgovorio: „Mogli bi, znate, posebno što smo bili tako tretirani, ucenjivani, i gurani ka tome.”
On je ukazao na to da su se neki predstavnici vojnog bloka takođe okupili iza te opcije.
„Znate, ponekad ćejemo glasove iz NATO-a: ’Momci, možda, zaista, uspećemo da izbegnemo…’“, rekao je ambasador, ne dovršivši rečenicu.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Ukrajina bi mogla odustati od kandidature za NATO - ukrajinski ambasador
14.02.2022. god.
Izaslanik Ukrajine u Velikoj Britaniji Vadim Pristajko rekao je da Kijev traži „najbolji izlaz“ iz trenutne krize
Ukrajinski ambasador u Velikoj Britaniji Vadim Pristajko je, kako se čini, ukazao na mogućnost da bi Kijev mogao da odustane od svoje kandidature za pridruživanje NATO-u koji predvode SAD, radi "sprečavanja rata" sa Rusijom, istovremeno priznajući da bi takav predlog bio u suprotnosti sa osnovnim zakonom njegove zemlje.
Na pitanje Bi-Bi-Sija, da li bi njegova zemlja mogla da „razmišlja o neučlanjenju u NATO“ kako bi sprečila rat, Pristajko je odgovorio: „Mogli bi, znate, posebno što smo bili tako tretirani, ucenjivani, i gurani ka tome.”
On je ukazao na to da su se neki predstavnici vojnog bloka takođe okupili iza te opcije.
„Znate, ponekad ćejemo glasove iz NATO-a: ’Momci, možda, zaista, uspećemo da izbegnemo…’“, rekao je ambasador, ne dovršivši rečenicu.
Međutim, Pristajko je zatim nastavio sa žaljenjem zbog činjenice da Ukrajina trenutno nije deo nijednog vojnog saveza, za razliku od nekih drugih zemalja koje se graniče sa Rusijom. On je napomenuo da će Kijev morati da se suoči sam ako kriza poput ove preraste u vojni sukob.
„Opet ćemo ostati nezaštićeni, ni od jednog prijatelja, a da nismo članovi nijednog saveza, kada su svi, svi naši susedi već u organizaciji“, rekao je diplomata, misleći na Poljsku, Slovačku, Rumunijum Bugarsku i Tursku. On je naveo da status ovih zemalja kao država članica NATO-a „nije promenio bezbednost Rusije“, insistirajući da to neće promeniti ni „dodavanje“ Ukrajine.
Na pitanje da pojasni svoju primedbu o NATO-u kako se ne bi „izgubili u prevodu“, Pristajko je izgleda potvrdio da bi Kijev mogao da preispita svoje težnje da se pridruži bloku, ali je priznao da se time ide „malo protiv“ ukrajinskog ustava, koji od 2019. uključuje odredbu prema kojoj članstvo u NATO-u predstavlja strateški cilj.
Na pitanje da pojasni svoju primedbu o NATO-u kako se ne bi „izgubili u prevodu“, Pristajko je izgleda potvrdio da bi Kijev mogao da preispita svoje težnje da se pridruži bloku, ali je priznao da se time ide „malo protiv“ ukrajinskog ustava, koji od 2019. uključuje odredbu prema kojoj članstvo u NATO-u predstavlja strateški cilj.
„Ovde govorim da smo fleksibilni i da pokušavamo da pronađemo najbolji izlaz. Ako morate da idete kroz neke ozbiljne ustupke, to je nešto što bismo mogli da uradimo, to je sigurno“, zaključio je ukrajinski ambasador.
Moskva je u više navrata alarmirala zbog širenja NATO-a na istok, na primer, pozivajući se na Rumuniju kao na „predstražu NATO-a“ i „direktnu pretnju“ po bezbednost Rusije nakon što je Bukurešt pristao da rasporedi elemente NATO-ovog protivraketnog sistema na svojoj teritoriji. Bezbednosni predlozi Rusije, predstavljeni u decembru i usmereni na jačanje stabilnosti u Evropi, predviđaju povlačenje stranih snaga, opreme i naoružanja iz bivših država Varšavskog pakta koje su se pridružile NATO-u posle 1997. godine, uključujući Bugarsku i Rumuniju. Jedan od ključnih ruskih zahteva je da Ukrajina nikada ne postane član vojnog bloka – nešto za šta Kijev do sada nije davao nikakve naznake da bi mogao da uzme u obzir.
Vašington i NATO su ranije odbacili ključne zahteve Rusije za pismenim garancijama da se vojni blok predvođen SAD-om neće širiti bliže svojoj granici, dok je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da Kremlj nema „veto“ na kandidaturu Kijeva za NATO.
Izvor: RT
Izvor: RT
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Getty Images/ Pierre Crom / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Kijev, koji se suočava sa nedostatkom novca, pokušava da zaradi pretvarajući zemlju u narko-utočište, saopštila je Spoljnoobaveštajna služba Rusije....
Viktor Medvedčuk je naveo da su eksperimenti na ljudima počeli 2019. godine...
Vašington i Teheran su od petka više puta razmenili udare, što preti da sruši krhki privremeni mirovni sporazum....
Globalni gigant Glovo napušta BiH, a domaća aplikacija Ordera preuzima tržište dostave hrane. Restorani i kupci masovno prelaze na pouzdano domaće rješenje — koje svoju mrežu već širi i...
Poslanici bloka su, kako se navodi, izabrali Qwant, koji je ranije bio u vlasništvu Axel Springer-a, kako bi smanjili digitalnu zavisnost od SAD....
Samo 38 odsto ispitanika veruje da Moskva predstavlja vojnu pretnju, u poređenju sa 52 odsto prošlog septembra, navodi Bild....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
