Kako Priština briše Nju-Jork sa lica zemlje

Kosovski činovnik Hašim Tači je u intervjuu lokalnom izdanju „Zeri“ izjavio da je on protiv učešća OUN na predstojećim pregovorima Beograda i Prištine. Pri tome on nije odbacio mogućnost da prisustvuju predstavnici EU i SAD.
 

Komplikacije posle neutralnosti – teško je situaciju nazvati drugačije. OUN, koja je posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova odlučila da se ne meša u srpske probleme, dobila je svoje. Dolazak misije EULEKS, ignorisanje od strane kosovskih albanskih vlasti apela Nju Jorka da obrate pažnju na opasnu situaciju na severu pokrajine i kršenje prava srpske manjine, i na kraju krajeva, nedavna izjava Tačija – sve su to karike istog lanca. OUN sve više gubi kontrolu nad teritorijom, koja se do sada, prema poznatoj rezoluciji, nalazi pod njenim protektoratom. I s obzira na to  da  u najbliže vreme pokrajina nema izglede da postane član OUN, Priština  smatra da na ovu organizaciju uopšte ne treba da obraća pažnju. Govori naučni saradnik Instituta slavistike RAN Mihail Jambaev:

Na žalost, OUN na Kosovu je sama odustala od svih svojih zadataka koje je sebi postavila u početku. Zamenila ju je Severoatlantska alijansa, koja prekoračuje svoja ovlašćenja. Hašim Tači zna kome da se obrati i ko rešava balkanska pitanja. Beograd je u situaciji da mora da prihvati pregovore pod bilo kojim uslovima. I  to da za unutrašnju upotrebu koristi retoriku iz oblasti „nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova“ ne isključuje mogućnost da vlasti u najskorije vreme priznaju nezavisnost pokrajine. To, naravno, neće zvučati kao priznanje, naći će neku drugu formulaciju kao što je „poseban odnos“ ili nešto slično.
 

Ako se ostvare mašte Tačija o konačnom „neutralisanju“ „neutralne“ OUN, tehnički pregovori Beograda i Prištine pod okriljem EU i SAD mogu da postanu igra na jedan gol, tačnije, igra bez golova: po pitanju statusa pokrajine Brisel i Vašington neće dozvoliti Beogradu da kažu ni „s“. Kako se meni čini – piše Timur Blohin - pri učešću OUN u kojoj jake pozicije imaju Rusija i neke druge zemlje koje se protive jednostranim odlukama, razgovor na glavnu temu je moguć. Ali da li je Beograd spreman za to? Ili je spreman samo za tehnička pitanja, koja će na kraju krajeva preći u uspostavljanju „dobrosusedskih odnosa“ Srbije i Kosova?