RT: NATO obećava još teškog naoružanja za Ukrajinu

15.06.2022. god.

„Pošto ne možemo da imamo direktnu konfrontaciju između NATO trupa i Rusije, ono što treba da uradimo je da obezbedimo da Ukrajina može da vodi taj rat, da ima pristup svom neophodnom oružju.“

Ukrajina mora dobiti više teškog naoružanja od NATO-a, rekao je šef vojnog bloka uoči sastanka „kontakt grupe“ predvođene SAD-om na kojoj se razgovaralo o logistici tog poduhvata. NATO pokušava da se prilagodi zahtevima Kijeva koji se „konstantno menjaju“, rekao je američki izaslanik u vojnoj alijansi.

„Ukrajina bi trebalo da ima više teškog naoružanja, a saveznici i partneri iz NATO-a su obezbedili teško naoružanje“, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg u Hagu, gde se sastao sa liderima sedam zemalja članica uoči samita NATO-a zakazanim za kraj juna.

„Što se tiče naoružanja, ovde smo ujedinjeni da je ključno da Rusija izgubi rat“, rekao je holandski premijer Mark Rute, koji je bio domaćin sastanka.

„Pošto ne možemo da imamo direktnu konfrontaciju između NATO trupa i Rusije, ono što treba da uradimo je da obezbedimo da Ukrajina može da vodi taj rat, da ima pristup svom neophodnom oružju.“

Sastanku u Holandiji prisustvovali su i predsednik Rumunije Klaus Johanis, danski premijer Mete Frederiksen, belgijski premijer Aleksandar De Kru, poljski premijer Mateuš Moravjecki, portugalski premijer Antonio Kosta i letonski Krisjanis Karins. Stoltenberg je prethodno posetio Švedsku i Finsku, koje su podnele zahtev za ulazak u NATO, ali najverovatnije neće biti zvanično pozvane na samit 29-30. juna u Madridu, zbog prigovora Turske.

U međuvremenu, saopšteno je da je stalni predstavnik SAD-a pri NATO-u Džulijan Smit rekla da zemlje NATO-a pokušavaju da se prilagode zahtevima Kijeva za dodatnim naoružanjem, koje se stalno menja.

Prema Pentagonu, početni napori za snabdevanje Ukrajine bili su usredsređeni na prenosne protivoklopne i protivvazdušne sisteme, ali se sada prebacuju na tenkove i tešku artiljeriju zbog prirode trenutnih borbi u Donbasu.

Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, rekao je da Kijevu hitno treba 1.000 haubica, 300 višecevnih raketnih sistema, 500 tenkova, 2.000 oklopnih vozila i 1.000 dronova.

Dok su SAD obećale samo četiri višecevna raketna sistema "Himars", šef politike Pentagona, Kolin Kal, u utorak je otkrio da će oni biti snabdeveni teškim vođenim projektilima, dometa od 70 kilometara.

U međuvremenu, američki ministar odbrane Lojd Ostin doputovao je u Brisel, gde će predsedavati sastankom Ukrajinske kontakt grupe za odbranu kako bi se razgovaralo o tome kako najbolje snabdevati Kijev. Prema neimenovanom američkom zvaničniku koji se citira u saopštenju za javnost Pentagona, „Ukrajinci sami najbolje znaju sa čime imaju posla, i mi aktivno tražimo njihove informacije o uslovima na bojnom polju“.

„Uopšteno govoreći, njihovu procenu smatramo pouzdanom i validnom“, dodao je zvaničnik.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti