90 godina radosti i tuge

Na dan hramskog praznika Znamenske saborne crkve u Nju-Jorku (10. decembra) u čitavoj Americi su počele svečanosti, posvećene 90. godišnjici RPC u inostranstvu. Taj jubilej obeležavaju i u Rusiji. Posle skoro 80 godina raskola RPC u inostrastvu se spojila s Moskovskom Patrijaršijom.
 

Istorijat RPC u inostranstvu je počeo 1920. godine. Posle nekoliko godina rasturanja po različitim zemljama ruski emigranti, primorani da napuste otadžbinu posle revolucionarnog državnog udara 1917. godine, odlučili su da osnuju svoju pravoslavnu crkvu. Među izgnanicima je bilo mnogo sveštenika. Oni su podneli Vaselenskoj patrijaršiji u Carigradu molbu o stvaranju svoje Crkve, te su  1920. godine dobili zvaničnu dozvolu. Kanonski priznatim pravoslavnim crkvama se priključila još jedna - RPC u inostranstvu.
 

Tokom dužeg perioda od nekoliko decenija RPC u inostranstvu je usrdno čuvala tradicije pravoslavne pobožnosti koje potiču iz prerevolucionarne Rusije, aktivno se bavila izdavačkom i prosvetnom delatnošću. Nastavljen je bio i monaški život.  Upravo zahvaljujući toj privrženosti ruskom pravoslavlju RPC u inostranstvu je doprinela ne samo očuvanju pravoslavne vere, već i stvaranju ruskog sveta – kulturne i duhovne zajednice ljudi različitih nacionalnih pripadnosti, - priča predstavnik Moskovske patrijaršije svetšenik Filip Rjabih.
 

RPC u inostranstvu je dostojno obavila svoju misiju – pružanje duhovne pomoći ruskim ljudima, koji su se našli odvojeni  od domovine u toku nekoliko decenija. U vreme, kada su u našoj zemlji bili rušeni hramovi, manastiri, stvarane bile prepreke za crkveni život,  u ruskom inostranstvu, bez obzira na siromaštvo i slabe mogućnosti, naprotiv, gradili su se pravoslavni hramovi. U Rusiji 1930-h-1950-h godina prošlog veka rušili su crkve, a u inostranstvu su bili osvećeni novi hramovi. To je pravi podvig RPC u inostranstvu. Ona je sačuvala veru naroda, pomogla da ne izgubi svoju kulturu i identitet. U tome se sastoji glavna istorijska uloga RPC u inostranstvu.
 

Skoro u toku 80 godina RPC u inostranstvu je bila u raskolu s RPC Moskovske Patrijaršije. Međutim, u maju 2007. godine naporima prvojerarha obe crkve raskol je bio savladan, te je u glavnoj sabornoj crkvi Rusije – Hramu Hrista Spasa uz prisustvo ogromnog broja ljudi  bio potpisan Akt o kanonskom opštenju crkava. To je bio veliki praznik za sve vernike, - nastavlja sveštenik.
 

Svakako, ima i danas nekih teškoća. Naš crkveni život moramo da uskladimo s kanonskim propisima. Sve do sada u nekim gradovima postoje po dva episkopa, nekoliko eparhija što nije baš prihvatljivo sa gledišta pravoslavnog kanona. Međutim, uveren sam da će postepeno svi ti problemi biti rešeni, te ćemo živeti pravim životom u jedinstvenoj Crkvi.
 

Simbolično je što se glavne svečanosti odvijaju u nju-jorškoj Znamenskoj sabornoj crkvi, jer se upravo taj pravoslavni hram u SAD-ama smatra glavnom sabornom crkvom RPC u inostranstvu. Upravo u njoj se čuva glavna hrišćanska svetinja ruskih vernika u inostranstvu  - ikona Bogorodice Znamenje. Ona je bila tajno odneta iz Rusije 1920. godine. Nju često donose radi celjivanja u različite eparhije i parohije RPC u inostranstvu. 2009. godine je posle dužeg perioda ona  bila privremeno doneta u Rusiju. Taj povratak čudotvorne ikone je značio potpuno savlađivanje raskola u ruskom pravoslavlju.