„Evropro“: svi zajedno ili svako pri svome?

Zbližavanje stavova Moskve i Severnoatlantske alijanse za izgradnju evroPRO složen je, ali izvodljiv zadatak. Njega pokušava da reši radna grupa Rusija-NATO, čije zasedanje će biti održano u četvrtak u Briselu. Po mišljenju analitičara, za produktivniji rad vojnim ekspertima mogu da budu potrebni „dodatni politički implusi“.
 

Impulsi o kojima je reč stižu od strane lidera Rusije i SAD. Dmitrij Medvedev i Barak Obama su raspoloženi za restartovanje odnosa ne samo linijom Moskva-Vašington, već i Moskva-NATO. Što se tiče PRO, sa ruske strane nov „impuls“ je stigao za vreme nedavnog samita u Lisabonu. Tada je predsednik Rusije izneo inicijativu Moskve o formiranju „sektoralne PRO“. Govoreći pojednostavljeno, njena suština je u sledećem: ako raketa leti u stranu SAD ili Evrope iznad Rusije, obaraju je ruske protivrakete; ako raketa leti u stranu Rusije preko zone odgovornosti zapadnih zemalja, obara je Zapad. Takva šema sama po sebi je već kompromisna varijanta u poređenju sa planovima NATO-a. Alijansa je za sada saglasna na saradnju u okviru PRO samo u vidu nekakve „razmene informacija“.
 

Glavno razmimoilaženje u stavovima Moskve i Brisela o PRO danas je u oceni stepena i izvora raketne opasnosti. NATO u tom svojstvu navodi Iran, Kremlj se sa tim ne slaže. Pa i uopšte, za sada je dodirnih tačaka vrlo malo, istakao je u intervjuu za Glas Rusije glavni urednik lista „Rusija u globalnoj politici“ Fjodor Lukjanov:
 

Danas je lakše odrediti u čemu je podudaranje. Osim opšte ideje da bi bilo dobro i pravilno zajednički graditi nekakav sistem zaštite od raketnih opasnosti, nikakve jasnosti nema. Kakva će biti sardnja među učesnicima, da li je to jedinstveni zajednički sistem. Ili su to različiti sistemi, ali oni su međusobno vezani i koordinisano rade. Ili je to prosto politička parola. Šta više, nema jasnosti šta u stvari planiraju da rade u Evropi SAD. Zato što one planove koje je imala administracija Buša, administracija Obame je tobože zatvorila – izgradnja radara i razmeštanje raketa u Poljskoj.
 

A novi planovi su za sada vrlo lokalni. Nije jasno ni da li je to zajednički projekat ili američki, kakva je uloga Evrope.
 

Treba istći da izjave mnogih zapadnih eksperata i političara, nažalost, pokazuju: mišljenje iz doba hladnog rata još uvek nije prevaziđeno, bez obzira na sve razgovore o resartoanju. Mnogi od njih govore o tome da Rusiju neće pustiti da učestvuje u evropskoj PRO i Brisel ni za šta neće dati Moskvi u tom sistemu ista prava kao članovima NATO-a. Navodi na opreznost i činjenica da senat SAD do danas nije ratifikovao novi Ugovor o strateškom naoružanju, koji povezuje njegovo smanjenje sa mogućim rasporedom protivraketa. Ipak stvar Moskve je da ponudi, a zeme NATO-a da reše šta je za njih važnije: realna bezbednost ili nekakvi skriveni geopolitički ciljevi. Dmitrij Medvedev je upozoravao zapadne partnere: danas istorija pruža šansu da se svet učini bezbednim. Izbor je jednostavan: sa jedne strane saradnja, sa druge novi talas trke u naoružavanju.