Moskva se nada da će ugovor o SON biti ratifikovan

Jedan od glavnih događaja protekle nedelje je početak razmatranja u senatu SAD rusko-američkog Ugovora o smanjenju strateških ofanzivnih naoružanja (SON). U ministarstvu inostranih poslova Rusije ne isključuju da će dokument biti ratifikovan već do kraja ove godine.

 Na sva pitanja koja bi mogla da nastanu  u vezi sa potpisanim Ugovorom, njegovim sadržajem, dati su iscrpni odgovori, - izjavio je u intervjuu Glasu Rusije zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabov. Prema negovim rečima, zadatak se sastoji u tome da bi odluka bila u svojena u korist Ugovora.
 

Međutim, jasno je da do brze pobede neće doći. Senatori-republikanci su već izneli da nameravaju da unesu promene u preambulu SON. Upravo u njoj je zapisana važna za Rusiju formulacija o vezi strateških ofanzivnih i odbrambenih naoružanja. Drugim rečima, uzajamna veza između SON i PRO. Rezultat glasanja od strane senatora će pokazati ne samo nivo zainteresovannosti SAD za realizaciju sopstvene politike razoružanja, već i uspešnost današnje strategije Vašingtona u risitovanju odnosa s Moskvom. Za sada u Rusiji čekaju rezultate i nadaju se da  će biti očuvan pozitivni pravac odnosa dve zemlje koji je nastao ove godine.
 

Dijalog nije pokvarila ni nedavno objavljena na sajtu Vikiliks diplomatska prepiska. Informacije koje su procurile u Vikiliks pokazale su da su u nizu slučajeva stereotipi u shvatanju naše zemlje u SAD-u dosta čvrsti. Svakako, uzimamo to u obzir, ali će snaga napredovanja pobediti, - uveren je Sergej Rjabkov.
 

Istovremeno niz slučajeva, povezanih, naprimer, s hapšenjem ruskih državljana van predela američke teritorije u skladu sa odlukama, usvojenim u SAD-u, ne može, a da nas ne zabrinjava. Nije to u korist našim odnosima, kao ni kretanje u pravcu određenog širenja infrastrukture, koju SAD koriste u vojnim ciljevima blizu naših granica, radi li se o predstojećem razmeštanju sistem PRO ili razmeštanju na teritoriji Poljske jedinica vojno-vazdušnih snaga SAD. Otvoreno to kažemo Amerikancima.  Risitovanje nije način da se zaobiđu  nesuglasice, već sredstvo podizanja odnosa na nivo partnerstva, kada se o problemima govori otvoreno, te se ispoljava želja  za zajedničkim rešenjem. Pri tome smo svesni da je u interesu obe zemlje nastavak i po mogućnosti širenje pozitivnog dnevnog reda, - izjavio je Sergej Rjabkov.
 

Govoreći o saradnji u multilateralnim razmerima, diplomata je takođe podvukao da Moskva smatra neprithvatljivom današnju usmerenost administracije SAD na strože sankcije prema Iranu. Početkom ove nedelje o tome je izjavio ministar odbrane SAD Robert Gejts tokom svoje posete  zemljama Bliskog Istoka.
 

Prema mišlenju Sergeja Rjabkova, iranski nuklearni program pokreće niz pitanja, ali  nema ozbiljnih povoda za zabrinutost. To je još jednom podvučeno posle nedavnog susreta šestorice međunarodnih posrednika u iranskom nuklearnom programu koja obuhvata Rusiju, SAD, Veliku Britaniju, Francusku, Kinu i Nemačku.
 

 Imamo niz pitanja za Iran. Šestorica to otvoreno kaže. Smatramo da radi ukidanja pomenutih zabrinutosti Iran mora da preduzme dopunske korake, između ostalih u saradnji s MAGATE-om. Postoji i niz zahteva u odlukama SB UN i Saveta upravnika MAGATE-a koji za sada nisu realizovani. Dijalog je oblik rada gde nastaje više mogućnosti za ukidanje zabrinutosti. – izjavio je Sergej Rjabkov.
 

Sledeći susret šestorice se planira za kraj januara.  Taj će dijalog biti održan u Turskoj koja je pre nekoliko meseci aktivno izjavila o svojoj podršci Irana. Međutim, na tonalitet pregovora i  samu činjenicu njihovog održavanja može da utiče niz spoljnih činilaca, među kojima prvo mesto zauzima, bez sumnje, nepredvidljivi Vikiliks.
 

U dokumentima, objavljenim na tom sajtu proteklog meseca, između ostalog se govori o rezultatima uvođenja sankcija SB UN koje su  stavile Iran bukvalno na rub ekonomske katastrofe.  Teheran je čak bio primoran da smanji za 40 odsto obim finansiranja terorističke organizacije Hezbola za koju je godišnje izdvajao više od milijardu dolara.  Zato je u poslednje vreme predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad osetno izgubio poverenje iranskih religioznih delatnika. Da bi se situacija nekako promenila morao je da podnese ostavku ministar inostranih poslova Islamske Republike Manučehr Motaki. Mada stav Irana, prema zvaničnim podacima, ostaje isti, nije isključeno da će se tonalitet dijaloga promeniti.