Ekonomska vlada EU za sada u projektu

Političari su gazde svoje reči: ako hoće – daju je, predomisle se – povuku je. Pre godinu dana kancelar Angela Merkel nije mogla da smisli razgovore o jedinstvenoj ekonomskoj vladi za EU. Posle prošlonedeljnog samita EU njeno mišljenje se dijametralno promenilo. Prvih nedelja posle Nove godine zajedno sa Nikolom Sarkozi ona je obećala da predstavi konkretne predloge o realizaciji te ideje u etapama.
 

EU je stala na put formiranja jedinstvene vlade, objavila je Merkelova. Odluka o stvaranju stalnog „finansijskog kišobrana“ za zaostale partnere je korak u tom pravcu, smatra ona. Niz ekonomskih veličina je skeptično raspoložen tim povodom. Novi fond treba da bude stvoren do jula 2013. godine. A šta dotle? „Šta će biti naredne godinu-dve? Tržišta mogu da nastave špekulantske napade na Portugaliju, Španiju ili Italiju“. To su bojazni jednog od nemačkih ekonomskih mudraca u vladi – Petera Bofingera iznete u nemačkom „Rajniše postu“.
 

U ekonomskoj zoni EU sve sfere zakonodavstva moraju biti izjednačene. EU može da se pohvali samo integracijom. Od 2011. godine sve zemlje zajednice će morati da daju u Brisel na odobrenje svoje planove budžetske politike. Ali države EU ne žure da daju Briselu i kompetenciju da odlučuje o nacionalnim stvarima. I umesto jedinstvene ekonomske strategije predviđene su diskusije, koje neće nikoga ni na šta primorati.
 

Da li je projekat jedinstvene ekonomske vlade moguć u takvim uslovima? Govori ekonomista Jakov Mirkin:
 

Teško je predvideti da će sledećih godina doći do ujedinjenja budžeta zemalja EU. Finansijski interesi su isuviše različiti. Ali ništa nije nemoguće, ako govorimo o dugoročnoj perspektivi: 15, 20, 25 godina. Neka budžetska konsolidacija nadzora, globalna regulisanja – do toga može da dođe, kaže ekspert.
 

Proces integracije će bez sumnje biti nastavljen. Neumorna Merkel već govori o spremnosti da učestvuje u za nju malo zanimljivu diskusiju o evropskim obligacijama. Očigledno da je to pritisak ne samo sa strane partnera u EU, već i sopstvene opozicije. Istina, promena kursa nikad ne prođe bezbolno. Tada bi se suprotstavile kolege u vladajućoj koaliciji. Da ne govorimo i o biračima, koji strepe od novih finansijskih problema koji će leći kao teret na Nemačku kada bude došlo do evropskih obligacija...