Izbori u Belorusiji

Četvorica izazivača su: Ana Kanopackaja, bivša opoziciona figura i član Predstavničkog doma, lider Liberalno-demokratske partije Oleg Gajdukevič, Sergej Sirjankov iz Komunističke partije i Aleksandar Hižnjak, lider Republikanske partije rada i pravde.

Više od 5.000 biračkih mesta otvoreno je širom zemlje. Vlasti su odlučile da ne otvaraju biračka mesta u inostranstvu, navodeći bezbednosne razloge i smanjene diplomatske kapacitete. Odnosi zemlje sa Zapadom pogoršali su se nakon suzbijanja opozicionih protesta posle predsedničkih izbora 2020. godine.

Nakon izbora 2020. godine, izbili su masovni protesti zbog navodne izborne prevare, što je Minsk demantovao, tvrdeći da su neredi rezultat stranog mešanja.

Zapadni mediji često nazivaju Lukašenka diktatorom. U novembru je on priznao postojanje diktature u Belorusiji, nazvavši je diktaturom „stabilnosti, bezbednosti, reda, dobrote i gostoprimstva“. Lukašenko je ranije naglasio potrebu za dostojanstvenim izbornim procesom, izbegavajući, kako je rekao, „američki stil šou-programa“ koji je doveo do nasilja u SAD prošle godine. On je istakao da je ključno da izbori budu sprovedeni na pravi način kako bi se izbegle kritike.

Moskva i Minsk su 1999. godine uspostavili partnerstvo u okviru Savezne države. Ovaj odnos je postao sve značajniji zbog sukoba u Ukrajini, jer je Belorusija delovala kao strateški saveznik i logistički centar za ruske operacije.

Godine 2024. Rusija i Belorusija su finalizovale bezbednosni sporazum kao odgovor na vojno jačanje SAD širom Evrope. Sporazum predviđa raspoređivanje ruskih novih hipersoničnih raketnih sistema srednjeg dometa „Orešnik“ u Belorusiji do 2025. godine.


Izvor: RT (F)