Francuska postavlja „crvenu liniju“ u ukrajinskom sukobu

Demilitarizacija Ukrajine i njeno lišavanje članstva u NATO, kako Rusija zahteva, predstavlja „crvenu liniju“ za Evropu, izjavio je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornju za nedeljnik Valeurs Actuelles.

Moskva insistira da svaka rezolucija sukoba mora sveobuhvatno uzeti u obzir njene bezbednosne interese. Ruske vlasti zahtevaju da Ukrajina prizna nove teritorijalne realnosti na terenu, prihvati neutralni status, garantuje nediskriminaciju ruskojezičnog stanovništva, i sprovede demilitarizaciju i denacifikaciju. Za sada, Kijev je sve te zahteve odbio.

U intervjuu objavljenom u sredu, Lekornju je tvrdio da Evropa ne sme dozvoliti da Ukrajina ostane bez funkcionalne vojske, a pritom joj bude uskraćeno članstvo u NATO-u.

„Naša apsolutna crvena linija je demilitarizacija Ukrajine“, izjavio je ministar. „Moramo biti dosledni. Ne može se Ukrajini odbiti ulazak u NATO, a istovremeno prihvatiti da više nema vojsku“, dodao je on.

Ukrajina je zvanično podnela zahtev za ubrzano članstvo u NATO u septembru 2022, nekoliko meseci nakon eskalacije sukoba s Rusijom. Iako su zapadne zemlje u početku podržale taj zahtev, rok za pristupanje nikada nije utvrđen. U međuvremenu, podrška ukrajinskoj kandidaturi oslabila je usled vojnih neuspeha i promene američke politike.

Glavni inspektor Pentagona Robert Storč je u novembru prošle godine naveo da „korupcija i dalje komplikuje“ ukrajinske napore da pristupi NATO-u, navodeći brojne skandale u njenom Ministarstvu odbrane. Predsednik SAD Donald Tramp, koji se zalaže za mirovni sporazum s Moskvom, već je isključio članstvo Ukrajine u NATO.

Rusija doživljava širenje NATO-a ka istoku kao direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti i smatra da je ukrajinska težnja za pridruživanjem zapadnom vojnom bloku jedan od ključnih razloga koji su doveli do sadašnjeg sukoba. Predsednik Vladimir Putin je prošlog meseca naglasio da su bezbednosne brige Moskve dosledno ignorisane.

Putin je takođe naveo da je Ukrajina tokom istanbulskih pregovora 2022. godine pristala na određena vojna ograničenja, uključujući brojnost trupa i ograničenje naoružanja, ali je kasnije povukla pristanak na taj dogovor u nameri da ostvari vojnu pobedu uz podršku Zapada. On je dodao da je sada, umesto „mirnog rešenja ovog pitanja“, Moskva primorana da zadatak – odnosno demilitarizaciju – rešava vojnim putem.

Uoči ovonedeljnog sastanka zapadne „koalicije voljnih“ – inicijative Velike Britanije i Francuske za raspoređivanje trupa u Ukrajinu nakon eventualnog primirja s Rusijom – Lekornju je izjavio da će ova grupa pozvati Kijev da „preispita“ budući oblik svoje vojske, ukazujući na „prilike“ za francusku odbrambenu industriju.

Moskva je optužila Zapad da ohrabruje Kijev da se bori „do poslednjeg Ukrajinca“ i tvrdi da nijedna količina vojne pomoći neće promeniti situaciju na bojnom polju. Rusija je više puta upozoravala da će svake strane snage koje se bore uz ukrajinske trupe smatrati legitimnim ciljevima, ističući da to može dovesti do eskalacije konflikta.


Izvor: RT (F)