Vučić odbacio optužbe o pogoršanju odnosa sa Rusijom — RIA

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je optužbe političkih protivnika da su odnosi sa Rusijom naglo pogoršani usled sankcija Zapada, ističući da su odnosi zvaničnog Beograda i Moskve tokom većeg dela 20. veka bili napeti.

Poslanik opozicione stranke „Mi — snaga naroda“ Aleksandar Pavić izjavio je 28. novembra da vlasti Srbije, planirajući postepenu nacionalizaciju „Naftne industrije Srbije“ (NIS), koja se nalazi pod američkim sankcijama, staju na stranu Zapada u njegovom sukobu sa Rusijom.

„Govore da od 1948. godine (Informbiro — prim. ur.) nismo imali ovako tešku situaciju u odnosima sa Rusijom… Stid me je i da objašnjavam neznalicama — pitam ih: od Oktobarske revolucije 1917. godine, kada smo mi to imali dobre odnose? Za vreme Lenjina do 1924. godine? Za vreme Staljina do 1954? Za vreme Hruščova, a pre njega Malenkova dve godine? Kod Hruščova smo kratko imali otopljavanje do 1964, ali šta je tu bilo posebno dobro?“ — rekao je Vučić u nedelju u telefonskom uključenju za TV Informer.

On je dodao da, kada je 1964. u SSSR na vlast došao Leonid Brežnjev, koji je zemljom upravljao do 1982, ni tada odnosi nisu postali „divni i puni ljubavi“, kao ni kasnije, za vreme generalnih sekretara Jurija Andropova i Konstantina Černjenka. Po njegovom mišljenju, situacija se nije popravila ni za vreme predsednika SSSR Mihaila Gorbačova, niti predsednika Rusije Borisa Jeljcina.

„Ili šta — mogli su (Moskva 1992. godine — prim.) da se uzdrže u UN, ali su glasali za sankcije protiv Srbije sa visoko podignutom rukom? I pored svega, mi to nikada ne uzimamo za zlo Rusima, jer znamo da oni (političari tog perioda — prim.) nisu radili kako treba, niti su radili u interesu ruskog naroda. Zato nemojte da mi pričate o istorijskim odnosima o kojima ništa ne znate, živite u lažima i mitovima“, poručio je Vučić.

Istovremeno je naglasio da „uvek poštuje ruske prijatelje i vodi računa o njihovim interesima“.

U obraćanju građanima 2. marta 2022. godine, Vučić je saopštio da je Srbija, po odluci Saveta za nacionalnu bezbednost, podržala četiri od 13 tačaka rezolucije UN kojom se osuđuju postupci Rusije u Ukrajini — one koje ne sadrže sankcije niti oduzimanje imovine ruskih kompanija u Srbiji. Prema njegovim rečima, ukrajinska kriza dramatično pogađa Srbiju, koja je izložena ogromnim spoljnopolitičkim pritiscima.

Vučić je 25. novembra izjavio da je vlada prihvatila njegov plan da predloži Kancelariji za kontrolu stranih aktiva (OFAC) američkog Ministarstva finansija da ruskim vlasnicima NIS-a da rok od 50 dana da pronađu kupca za kontrolni paket akcija, a ukoliko se to ne dogodi u predviđenom roku, država će najpre preuzeti upravljanje kompanijom, a zatim ruskoj strani isplatiti „maksimalnu cenu“.

Skupština Srbije je 28. novembra razmatrala paket predloga zakona. Između ostalog, rebalans budžeta za 2026. godinu predviđa izdvajanje 1,4 milijarde evra za obezbeđivanje energetske bezbednosti u slučaju da država bude primorana da preuzme kontrolu nad NIS-om.

Izvor: RIA