Rusija i Kjotski protokol: led se pokrenuo

Rusija je prvi put od trenutka stupanja Kjotskog protokola na snagu prodala stranim kompanijama kvote za izbacivanje štetnih materija i izduvnih gasova u atmosferu. Japanske korporacije Micubiši i Nipon Oil kupili su od ruske Gasrpomnjeft kvote za izbacivanje 290 hiljada tona izduvnih gasova.
 

Da podsetimo da je Kjotski protokol bio prvi globalni sporazum o zaštiti životne sredine, koji predviđa smanjenje izbacivanja izduvnih gasova. Nije tajna da antropogeno delovanje na životnu sredinu predstavlja jedan od uzroka globalnog zagrevanja. Ovo zagrevanje u svetu donosi takve prirodne kataklizme kao što su poplave, suše, uragani. Prema Kjotskom protokolu zemlje potpisnice imaju pravo da iskoriste dva mehanizma smanjenja izbacivanja izduvnih gasova. Kao prvo, to je korišćenje takozvanih zelenih investicija, kada strani investitori ulažu sredstva u povećanje energetske efikasnosti i druge akcije koje omogućavaju smanjenje nivoa zagađenja. I ovo sniženje računa se pojedinoj zemlji ili investitoru, koji ovaj novac ulaže. Drugi mehanizam je direktna prodaja kvota. U slučaju prodaje ruskih kvota Japanu reč je o prvom mehanizmu. Japanske kompanije sponzorisale su radove na tri velika ruska nalazišta, što je omogućilo da se naglo smanji izbacivanje usputnih naftnih gasova. Između ostalog ovaj problem je svojevremeno pokrenuo predsednik Rusije kao jedan od najaktuelnijih za ekonomiju zemlje, istakao je u intervjuu za našu radiostanicu saradnik Instituta za privredno prognoziranje Boris Porfirjev:
 

Sada se može reći da se led pokrenuo. I to nesumnjivo treba istaći kao prilično važan događaj. Ali, sa druge strane Rusija raspolaže velikom rezervom kvota kao takvih i vrlo joj je potrebna modernizacija sopsvene ekonomije, u prvom redu energetske privrede. Izračunato je da bi Rusija mogla da dobija od slične vrste projekta oko 2-2,5 milijarde dolara godišnje. Uporedo sa tim treba reći da Ministarstvo za ekonomski razvoj i Sberbank, koji koordiniraju ovim procesom, već su faktički odobrili oko stotinu sličnih projekata.
 

Nažalost, za razliku od Rusije, druge zemlje potpisnice Kjotskog protokola ni malo ne žure da ispune svoje obaveze na smanjenju zagađenja atmosfere izduvnim gasovima. Zbog njihovog suprotstavljanja tako i nije pošlo za rukom da se u Kopenhagenu i meksičkom Kankunu usvoje novi sporazumi o suprotstavljanju negativnim izmenama klime. A priroda, kako su pokazali događaji prošle godine, ne prašta čoveku takav odnos prema njoj.