2011. godina: svet ide na dijetu

Svetu je potreban jedinstveni program prehrambene bezbednosti. Sa takvim pozivom istupile su UN. Eksperti UN su zabrinuti naglim rastom svetskih cena poljoprivredne produkcije.
 

80 država sveta danas nije u stanju da u potpunosti osigura sebi neophodne prehrambene proizvode, one moraju da uvoze značajni deo hrane. Među njima su afričke države, Avganistan, Mongolija i neke zemlje Srednje Azije.
 

Uzrok takve krize naveli su eksperti Prehrambene i poljopirevedne organizacije UN – FAO. Po njihovim podacima, svetske cene najvažnijih vrsta namirnica dostigle su istorijski maksimum.
 

Objektivni uzroci za rast cena, naravno, postoje, i oni su svima jasni: to su prirodne kataklizme protekle godine. Veliku ulogu je odigrala i nenormalna vrućina u Rusiji, u kojoj je zemlja izgubila značajni deo roda i uvela ograničenja na izvoz. Odrazile su se poplave u Kini i Australiji. Ipak, rezerve hrane u svetu za sada su dovoljne, istakao je u intervjuu za Glas Rusije generalni direktor prehrambene kompanije Junigrejn Aleksej Djumulen.
 

Svetski bilans žitarica danas je daleko od svog istorijskog minimuma. Žitarica je prilično mnogo – jer 2008. i 2009. godia bile su rodne u čitavom svetu. A bilans žitarica koji omogućava da budemo uvereni u sutrašnjicu, odražava se i na stočarstvo. Zato sa tačke gledišta svetskih rezervi nikakve katastrofalne situacije nema.
 

Eksperti UN takođe ističu da se gubici jednih zemalja kompenzuju dobrim rodom u drugim, a cene nafte sada su mnogo manje nego 2008. pre krize. Zaključak je sledeći: uporedo sa objektivnim uzrocima rasta cena postoje i špekulativni. Isporučioci jednostavno koriste mogućnost dobro da zarade u uslovima nastale potražnje. U svakom slučaju, inflacija je već postala jedan od glavnih problema ne samo u siromašnim zemljama, već i u mnogim zemljama u razvoju, između ostalog u Kini i Indiji.
 

U međuvremenu na poziv UN odazvao se predsednik Francuske Nikola Sarkozi. Upravo Francuska sada predsedava G-20. On je izjavio da će pitanje prehrambene bezbednosti biti razmotreno na naredenom zasedanju dvadesetorice. A Svetska banka već je pripremila program kreditiranja od 49 milijardi dolara za zemlje koje osećaju ozbiljne probleme sa hranom. Svima je jasno da u veku globalizacije socijalni i ekonomski potresi u jednoj zemlji na kraju krajeva će dotaći sve. Što je očigledno pokazala svetska kriza, čije se posledice još uvek osećaju. To je, naravno, ako govorimo sa tačke gledišta čistog pragmatizma, zaboravljajući na humanizam.