Književne klice na polju poluraspada

Jubilarni i memorijalni datumi prošlosti i aktuelne godine vezani sa imenima istaknutih ruskih pisaca – Antona Čehova i Lava Tolstoja, Mihaila Bulgakova i Osipa Mendeljštama – za rusku književnu javnost postali su povod za posebna razmišljanja. Kakvi su današnji učesnici velike ruske književne štafete, sa čime idu svom čitaocu budući ruski klasici?
 

Svoja razmišljanja na tu temu u etru federalog TV kanala Kulture iznela je spisateljica, dobitnik Ruskog Bukera Olga Slavnikova. Kao koordinator književne nagrade Debi, ona više godina posmatra omladinu koja piše i dobro shvata raspoloženja i probleme generacije, koju naziva zabavno, ali u celini tačno: generacija perioda poluraspada SSSR. Upravo takvu formulaciju ponudio je 23-godišnji pisac Maksim Kajner. Tim povodom Olga Slavnikova primećuje:
 

Generacija perioda poluraspada SSSR vrlo jasno spoznaje sebe graničnom. Toj generaciji je sada, uslovno govoreći, od 18 do 22-23 godine. Ona služi kao opovrgavanje sovjetskih vrednosti, i upravo ova generacija sada aktivno debituje.
 

Poređenje starih i novih vrednosti  - evo šta je u centru pažnje generacije perioda poluraspada. Sa jedne strane, osmišljava se to što je nudila sovjetska epoha, sa druge strane ono što je izbacilo postsovjetsko vreme. Uopštavajući, može se reći da je stvaralaštvo ove generacije svojevsni unutrašnji dijalog o odealima i slobodi, između ostalog o slobodi od ideala. Neko vodi ove monologe sa simpatijom, neko sa neprihvatanjem sovjetske prošlosti. Ali krajnjnosti se sustiču, podvlači Olga Slavnikova.
 

Krajnje odricanje i nostalgija, prirodno, pseudonostalgija za sovjetskim vremenom, u nečemu su vrlo bliski emocinonalno, smatra Ogla Slavnikova. Ali i u jednom i u drugom slučaju SSSR nije pravi. To je avetinjski brod, stvoren sasvim bez poznavanja pravih realija, ali u krajnjoj meri nešto romantično obojeno: to je ili zlo, ili dobro. Kod nas je sada krajnje malo književnosti romantičarske provinijencije, primećuje spisateljica. Mladima, naravno, nedostaje romantike, nastavlja Olga Slavnikova. Ispostavilo se da sloboda nije toliko neromantična u savremenim uslovima, to je svojevrsna buržoaznost! I distanciranje od buržoaznosti, njeno neprihvatanje i stvara osnovnu obojenost generacije perioda poluraspada SSSR.
 

Na stvaralaštvo ove generacije Olga Slavnikova gleda sa nadom. Bar iz tog razloga, kaže ona, što ako postoji takva vrednost kao što je prijatljstvo i postoji želja da se imaju istomišljenici, sve to se vidi upravo na tom polju perioda poluraspada SSSR.
 

A starija književna generacija, smatra spisateljica, nažalost, danas malo šta može da ponudi omladini koja joj je za petama: Nemamo ništa novo, takvo da se nikako ne odnosi na SSSR i da može mladima da služi kao neki svetionik ili jedro nade. Naša jedra su, nažalost, crvena, i šta sa tim da radimo za sada ne znamo, rezimira Olga Slavnikova.