Globalna bezbednost:deklaracija o namerama ili realan projekt?

Formiranje zajedničkog sistema PRO Rusije i NATO jeste najsloženiji zadatak za Evroatlantski region. Njegovo stvaranje biće test na spremnost za opraštanje od nasleđa hladnog rata. Ovo je izjavio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Čelnik nadleštva poziva da se od izjava o nedeljivosti bezbednosti pređe na konkretne radnje za njeno obezbeđenje. Projekat stvaranja jedinstvene protivraketne odbrane omogućiće dostizanje realnog napretka u strateškom partnerstvu Rusije i NATO. Upravo ovaj cilj je deklarisan na nedavnom savetu alijanse u Lisabonu. Strane su se na sastanku dogovorile da sarađuju u oblasti stvaranja protivraketne odbrane za Evropu (EvroPRO). Ipak, format ove saradnje nije bio određen.

Praktično, deklarišući otvorenost i spremnost za zajedničko delovanje NATO pokušava da „progura“ svoju koncepciju protivraketne odbrane. Po mišljenju rukovodstva alijanse, treba da budu stvorena dva nezavisna sistema. Međutim, tada razmišljanja o jedinstvu i nedeljivosti bezbednosti postaju neodrživa. Globalna PRO po mišljenju Moskve, treba da ima jedinstven centar za donošenje odluka i centar za otkrivanje. A vojni objekti se nalaze pod nacionalnom kontrolom strana pod uslovom njihove međusobne povezanosti. Uzgred rečeno, u Lisabonu je ruski predsednik Dmitrij Medvedev predložio da se stvori takozvani sektorski sistem PRO. U ovom slučaju svaki sistem protivraketne odbrane odgovara za svoju deonicu i sistemi se međusobno pokrivaju od eventualnog udara. Međutim, to je moguće samo u slučaju vrlo visokog nivoa međusobnog poverenja, koji zasad nije postignut.

U jednom od delova novog Sporazuma o SNO rečeno je da se ne smeju koristiti sistemi protivraketne odbrane za lociranje međukontinentalnih balističkih raketa i obrnuto, ističe direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

Istovremeno, SAD su jasno izjavile da nastavljaju da razvijaju sistem protivraketne odbrane, između ostalog, širi granice PRO u Evropi, takozvani treći pozicioni rejon. Potpuno je nejasno, koji sistemi će se tu razvijati i u kojoj količini. Ako se budu stvarali bez učestvovanja Rusije, ako ne budemo razmenjivali čak ni informacione resurse, što je potpuno prirodno, pošto Rusija ima najbližu radiolokatorsku stanicu prema Iranu, koji se posmatra kao raketna pretnja za Evropu, Rusija može biti prinuđena da odgovori. Na primer, da razvija u Kalinjingradskoj oblasti operativno-taktički kompleks „Iskander“ da razvija udarne mogućnosti Baltičke flote.

Dijalog između Rusije i NATO o jedinstvenoj protivraketnoj odbrani zasad očigledno stoji u mestu. Severnoatlantska alijansa u ovoj ili onoj meri izbegava predloge Moskve. Sasvim je moguće da je dijalog, koji se odugovlači, o jasnoj ulozi svake strane u jedinstvenom sistemu PRO samo paravan za širenje NATO i SAD bez uzimanja u obzir ruskih interesa. U ovom slučaju Rusija neće imati izbora osim samostalne zaštite svoje bezbednosti. Ovu poziciju je više puta izražavao ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Između ostalog, istakao je da će ako se strane ne dogovore, Moskva morati ozbiljno da se zamisli o mogućnosti lociranja udarne nuklearne raketne grupacije. Pitanje zasad ostaje otvoreno.