Borba protiv elementarnih nepogoda

Broj žrtava elementarnih nepogoda protekle godine je bio jedan od najvećih tokom nekoliko decenija. 2010. godine od njih je poginulo više od 250 hiljada ljudi. Takve je podatke naveo generalni sekretar UN.  Ban Ki Mun je upozorio da i  ova godina može da bude za čovečanstvo isto toliko teška.

Protekle godine su planetu zahvatile razorne kataklizme. To su zemljotresi na Haitiju i poplave u Pakistanu, suša i požari u Rusiji i SAD-ama, cikloni i tropske bure na moru u Aziji. 2011. godina na samom početku je obeležena  neviđenim poplavama u Australiji i Brazilu.

Nijedna država, nijedan grad nisu osigurani od prirodnih katastrofa. Što više, -  istakao je generalni sekretar UN, - stradaju od posledica elementarnih nepogoda  siromašne zemlje.  Najpodložnija su im deca.

Čini se da buran razvoj tehnologija – između ostalih i u sferi bezbednosti – mora da pomogne čoveku da uspešnije savladava posledice elementarnih nepogoda. Zašto se ustvari broj žrtava prirodnih katastrofa ne smanjuje, već povećava svake godine? Prema mišlenju eksperata,  deluje istovremeno nekoliko činilaca. Prvo, na planeti ima sve više ljudi. Danas  oni naseljavaju takva mesta gde naši preci nikako ne bi sagradili svoje kuće: nizije blizu reka i morske obale, rejone povećane seizmičke aktivnosti. Osim toga, raste broj prirodnih kataklizama. U tome veliku ulogu igra i  delatnost samog čoveka, - istakao je u intervjuu Glasu Rusije rukovodilac programa Klima i energetika Fonda divlje prirode Aleksej Kokorin.

To je posledica neizbalansiranosti klime zbog pre svega antropogenskog uticaja, koji se poklopio s prirodnim procesima, koji su uvek bili aktuelni. Razumljivo je da će broj opasnih pojava, u svakom slučaju, vremenskih,  rasti. Tokom narednih 10 godina nećemo moći da ukinemo antropogenske promene klime. To ćemo moći najranije za 50 godina.

Stručnjaci su ubeđeni: radi uspešnog suprotstavljanja prirodnim kataklizmama potrebno je ujediniti napore.  Primer takvog ujedinjenja je ruska inicijativa stvaranja jedinstvene službe za vanredne situacije. U skladu sa spoazumom između Rusije i Srbije prvi evropski Centar za borbu protiv VS proradio je u Nišu. Njegovom radu su se priključili spasavači iz Italije, Nemačke, Grčke, Švajcarske i drugih država. Centar je potvrdio svoju efikasnost već 2010. godine: judinjene snage 19 zemalja su se borile protiv požara u Rusiji i Izraelu, borile se protiv poplava u Istočnoj Evropi.

Međutim, treba se ne samo boriti protiv posledica elementarnih nepogoda. Naprimer, moguće je da se požari izbegnu - ne sme se ložiti vatra ili baciti pikavac u vreme suše. Cijena takve neodgovornosti može da bude nečiji život.