Savremena umetnost – kulturno predvorje rusko-španske godine

U Madridu završena je međunarodna izložba savremene umestnosti ARCO na kojoj je Rusija bila predstavljena kao počasni gost. Prestižni status ruskih učesnika vezan je za posebne odnose između Rusije i Španije ove godine. Ona je proglašena za unakrsnu godinu dve zemlje, tako da je madridski ARCO bio kulturno predvorje zvaničnog otvaranja Godine Rusija-Španija.

Na izložbi u Madridu, održanoj po 30. put, Rusija nije novajlija, mada je prvi put nastupala sa širokim zamahom, predstavivši preko 20 predstavnika. O tome je u intervjuu za Glas Rusije govorila saradnica ruskog Državnog centra savremene umetnosti Irina Gorlova.

ARCO ima ozbiljnu reputaciju u umetničkom svetu. To nije samo prodajna izložba, jedna od najvećih u Evropi, prati je i veliki paralelni program: okrugli stolovi, simpozijumi, različite manifestacije na nekoliko mesta u Madridu. I prvi put i ustoriji ARCO u programu su bile i ruske galerije, i velike ruske institucije, koje se bave savremenom umetnošću: državne, društvene i privatne. Jasno je da galerije računaju pre svega na to da će privući međunarodnu pažnju, na propagandu svojih umetnika i na finansijsku korist. Što se tiče ostalih učesnika projekta – a to su muzeji i cnetri savremene umetnosti i kulture – oni su bili koncetnisani na štandovsku prezentaciju svoje delatnosti. Mi, na primer, pokazali smo delatnost našeg Centra kao mrežne organizacije. Naš štand je bio napravljen kao interaktivna karta, koja se otvara u velike videoprojekcije i pokazuje rad moskovskog muzeja savremene umetnsoti i njegovih filijala u Sankt-Peterburgu, Nižnjem Novgorodu, Jekaterinburgu i Kaljiningradu. Takav oblik predstavljanja bio je ne samo naša želja, već i zahtev organizacionog komiteta ARCO, prema kojoj na prezentaciji institucija nije moglo biti originalnih umetničkih dela.

Između ostalog, za galeriste slična ograničenja nisu postojala: oni su učestvovali upravo sa ličnim radovima i skoro svi vrlo uspešno. Od 8 ruskih galerija, najviše je dobila peterburška Galerija Narine Gusič. Evropski kolekcionari su sa zadovoljstvom kupovali objekte umetnice Marine Aleksejeve koje je ona predstavila – kuće za lutke sa brižljivo urađenim mini-interijerima. U stranu kolekciju su ušle i naočare-monitori – tehnološke art-novine od moskovske grupe Elektrobutik i galerije Iks El. Profitirala je i moskovska Galerija Marata Geljmana, koja je predstavila možda najveću grupu umetnika. Tako se za radove Dmitrija Gutova – gvozdene konstrukcije po motivima Rembrantovih crteža – stajalo u redu.

Predstojeća unakrsna godina Rusija-Španija obećava mnogo povoda za ispoljavanje simpatija između dve zemlje. Njen program sadrži preko 700 manifestacija, pri čemu najbogatiji odeljak je posvećen upravo kulturnoj saradnji.