Gadafi pod presom sankcija

Jača finansijski i vojni pritisak na Moamera Gadafija. SAD ne isključuju mogućnost vojnog mešanja u situaciju, mada pune podrške od strane partnera iz NATO-a nema. Istovremeno uvećava se broj zemalja koje uvode sankcije protiv Libije.

Kao odgovor na borbu protiv pobunjenika Generalna skupština UN konsenzusom je obustavila članstvo Libije u Savetu za ljudska prava. Pre toga sličnih presedana nije bilo. Ruski predstavnik je u vezi sa tim izjavio da ključ za rešavanje libijskog problema ne treba da leži u ravni nasilja. Istovremeno izvor u Kremlju je podvukao da će se Moskva pridružiti međunarodnim sakncijama protiv Tripolija. Ispostavilo se da od prvog dana nemira Generalštab oružanih snaga RF uz pomoć kosmičkih sredstava danonoćno prati situaciju u Libiji. Predstavnik ovog resora u utorak izjavio je da vojska prati i vojno-političku situaciji i situaciju oko eksploatacije nafte.

To sa svoje strane indirektno potvrđuje pretpostavke da SAD pokušavaju da iskoriste sitauciju kako bi uspostavile kontrolu nad čitavom naftnom i gasnom infrastrukturom uz pomoć pobunjenika. To ne samo da će ojačati njihove pozicije u regionu, već može da pruži i dodatne instrumente pritiska na Evropu i na Kinu, koje uvoze libijsku naftu. Sada Pentagon pojačava vojno prisustvo pored obala Libije, podseća u vezi sa tim vojni ekspert Aleksandar Goljc.

Ako se govori o mogućoj vojnoj operaciji SAD protiv Libije, ja bih pretpostavio da će ona započeti vazdušnom blokadom. Samim tim Gadafi se lišava glavne prednosti nad pobunjenicima. Istovremeno, kao što je bilo u Avganistanu, započeće isporuke oružja pobunjenicima, pri čemu će rukovoditi i obučavati pobunjenike američki specijalci. Ako neki deo zemlje zauzmu pobunjenici, to će mogućiti da se naprave baze za iskrcavanje. Tada do 16.000 američkih vojnika može da bude iskrcano na teritoriju Libije.

Među članovima NATO-a nema jednoglasnosti povodom korišćenja vojne sile Libije. Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron izjavio je da to ne isključuje vojni scenario razrešenja krize. Istovremeno Italija, Francuska, Nemačka stavljaju do znanja da nisu oduševljene takvim planovima. Između ostalog, one vide pretnju po svoje dugoročne interese u arapskom svetu, u prvom redu zbog uvoza nafte i gasa iz tog regiona. Ruska vojna obaveštajna služba, sa svoje strane smatra: maksimum na šta mogu da se odluče SAD jeste da napadnu Libiju visokopreciznim naoružanjem, uz primenu avijacije sa nosača aviona Enterprajz. Kopnenu operaciju u datoj fazi Pentagon neće sprovoditi, ali planira raketiranje oružanih snaga Libije. Između ostalog, njegov sin Seif al Arab Gadafi izjavio je da se Libija ne plaši NATO-a.