Sve bliže i bliže EU

Svojevrsni rebus za međunarodne eksperte bio je sastanak u Bratislavi ministara inostranih poslova zemalja čanica Višegradske grupe i inicijative Istočno partnerstvo. Na dnevnom redu bio je razvoj integracionih procesa na evropskom kontinentu, perspektive proširenja EU. Među gostima bili su: šef diplomatije EU Ketrin Ešton, komesar za pitanja proširenja Štefan File, ministar inostranih poslova Nemačke Gido Vestervele. Indikativno je što je nešto pre toga ministar inostranih poslova Slovačke (sada je njegova zemlja predsedavajuća u grupi četiri) izjavio o podršci proširenja EU na račun demokratskih država Istočne Evrope. Ali partnestvo zemalja postsovjetskog prostora upravi i ne pretpostavlja stupanje u evropski klub! Primamljivom idejom prosto im mašu pred nosom, kao šargarepom, tako je lakše dogovarati se, smatra rukovodilac Centra za politička istraživanja Boris Šmeljov.

Sastanak u Bratislavi organizovali su radi reanimacije saradnje EU sa udruženjem Istočno partnerstvo. Cilj je prethodni – maksimalno približiti 6 država  Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju, Azarbejdžan, Jermeniju, status Belorusije sada je nejasan – evropskim pravnim standardima, pomoći u rešavanju postojećih problema. Pitanje je kako to učiniti od više nego skromnih sredstava?

Zna se da je do 2013. godine EU izdvojila za Istočno partnerstvo 600 miliona evra. 39 od njih već moli politički nestabilan Kišinjov, gde je upravo u blic poseti boravila Ketrin Ešton. Nravno, potrebna je pomoć i drugima. Ali, u svakom slučaju, iz sume naznačene parterima možda će morati hitno da se upute sredstva na južne granice EU radi hitnog rešavanja problema afričkih izbeglica. Što se tiče pridruživanja... Ja bih govorio o vrlo dalekoj perspektivi. Inače može se jednostavno srušiti čitava konstrukcija evropske integracije. Treba prvo izaći na kraj sa onima koji su već stali u red za uniju, sa balkanskim zemljama – Hrvatskom, Srbijom, Makedonijom, Crnom Gorom. Slovenija je već član evropske porodice, za Bosnu i Hercegovinu ovakva mogućnost za sada nije na pomolu. Ne mislim da je slovački ministar svojim izjavama punim nade za niz zemalja izrazio opšta evropska raspoloženja.

Boris Šmeljov smatra: Višegradska grupa koju predstavlja njen ključni faktor, Poljska, preuzima na sebe misiju popularizacije ideje demokratije i bezbednosti na Istoku, i to u specifičnom shvatanju. To se i čulo u izjavi koju su posle sastanka usvojile Slovačka, Češka, Poljska, Mađarska i Nemačka. Demokratske reforme, govori se u njoj, najvažniji su uslov za stupanje u EU. Reči su upućene zemljama Istočnog partnerstva, a ostaje utisak da su upućene Rusiji. Nama ponovo stavljaju do znanja koje domaćin u regionu.