Večni grad se upoznao s pokladama

Stanovnici večnog grada su ovih dana videli šta su ruske Poklade. Program svečanosti u italijanskoj prestonici predstavio je Sankt-Peterburški centar za festivale i praznike.

Na Pjaci del Popolo, odakle je karnevalska procesija krenula  rimskim ulicama, nastupali su komedijaši i hor kozaka, čule su se narodne melodije u izvođenju ruskog orkestra. Festifal „Ruske poklade u Rimu“ započet je još 3. marta, a četvrtak poklada je postao centralni deo gradskog karnevala.

Poklade se bliže kraju, ali program koji će Italijane upoznati s ruskom tradicijom se nastavlja. U Rimskom narodnom muzeju narodne umetnosti otvorena je izložba, koja govori o istoriji zimskih praznika u Rusiji.

Među raritetima su sanke poslednjeg ruskog cara Nikolaja II, kostimi učesnika u poznatom „ruskom“ balu u Zimskom dvorcu 1903. godine, koji je bio poslednji bal carske Rusije.

Izložba se sastoji od dva dela: prvi govori o balovima i domaćim praznicima carske porodice, drugi o tome kako su se praznični dani i poklade obeležavali u ruskom selu. Rimljani će videti praznični izgled seljačke kuće od drveta i kostime „maskiranih“.

Autor ove ideje, direktor Sankt-Peterburškog državnog muzeja pozorišne i muzičke umetnosti Natalija Metelica, već se sprema za sledeći događaj godine prijateljstva.

U okviru ove godine u Milanu će se održati naša izložba „Fenomen ruske opere“. Ekspozicija treba da bude vrlo zanimljiva, zato što ruska opera ima italijanske izvore. Na primer, kompozitor Mihail Glinka je bio pod jakim uticajem italijanske kulture. A Carska kancelarija je naručila od Verdija na napiše operu „Moć sudbine“ za Veliko (Kameno) pozorište u Sankt-Peterburgu. Imamo skice dekoracija za ovu operu i još mnogo toga drugog.

Razmena kulturnih događaja između Rusije i Italije trajaće cele 2011. godine.

Godinu prijateljstva zatvoriće trupa „La Skala“, koja će kako je planirano, nastupiti u rekonstruisanom zdanju Boljšog teatra.