Ljudska prava baziraju se na tradicionalnim vrednostima

U osnovi pojma „ljudska prava“ leže takve opšteljudske vrednosti kao što su dostojanstvo, sloboda i odgovornost. Privrženost njima će upravo doprinositi zaštiti osnovnih prava i sloboda čoveka. O tome se govori u tekstu rezolucije o tradicionalnim vrednostima, koju je Rusija predložila Savetu UN za ljudska prava i koja je bila odobrena većinom glasova.

Najvažnije što predlaže međunarodnoj zajednici Rusija, a sa njom i 75 država koautora dokumenta, to je promena prilaza u razumevanju ljudskih prava. Nije tajna da ih neke kulture prizvataju kao teret koji nameće zapadna hrišćanska civilizacija. Tim pre što je Zapad sam diskreditovao dobru nameru, često se mešajući u unutrašnje stvari drugih država pod izgovorom zaštite ljudskih prava ili dovodeći do apsurda ideje tolerancije. Na primer, u SAD ozbiljno smatraju da ne neophodno promeniti u zvaničnim papirima reči mama i tata na roditelj br. 1 i roditelj br. 2. jasno da većina zemalja sveta slične ideje i njihovo tumačenje ne prihvata.

Tradicionalne vrednosti su pojave dopstupnije i univerzalnije, uveren je zamenik direktora Odeljenja za informisanje i štampu MIP RF Aleksandar Boldirev.

Dostojanstvo, sloboda i odgovornost su tradicionalne vrednosti koje deli čitavo čovečanstvo. Akcentovane veze među tradicionalnim vrednostima i ljudskim pravima omogućiće da se osigura potpunije priznanje ljudskih prava, doprinosiće njihovom razumevanju u društvu, u celini – jačanju poverenja i uspostavljanju dijaloga na nivou međunarodne zajednice.Drugim rečima, predstavljeni prilaz je novi način jačanja odnosa poštovanja za ljudska prava. Ako svi članovi međunarodne zajednice priznaju da humanitarna prava odražavaju tradicionalne vrednosti čovečanstva koej su pomagale svim civilizacijama da se razvijaju, nestaje osnova protivrečnost među narodnima i religijama. Govori profesor katedre za međunarodno pravo MGIMO Dmitrij Ivanov.

Glavni cilj ovog dokumenta stastoji se u tome da se produbi saradnja između država UN po pitanju zaštite ljudskih prava. Ali ne u nekom posebnom regionu, već na univerzalnom novou, kao što je to bilo potvrđeno još u povelji UN 1945. godine.

Tim povodom žaljenje izaziva stav SAD i EU. Oni su odbili da podrže rezoluciju, motivišući to time da vezivanje ljudskih prava za tradicionalne vrednosti neke zemlje mogu da prime kao opravdanje, recimo, diskriminacije žena ili proganjanje homoseksualaca. Ali ovde treba bajsno razlikovati pojmove „tradicionalne vrednosti“ i „tradicionalne prakse“.

Sumnje SAD i EU izgledaju u najmanju ruku neubedljivo. U tekstu rezolucije posebno se podvlači obaveza svih država da podstiču sveopšte poštovanje i zaštitu svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u skladu sa normama međunarodnog prava, Poveljom UN i drugim ugovorima koji se tiču ljudskih prava. I treba se veoma potruditi da se vidi opasnost po ljudska prava od strane takvih moralnih kategorija kao što su sloboda, dostojanstvo i odgovornost.