Sirija ušla u zonu nestabilnosti

Sirija se pretvara u žarište nestabilnosti na Bliskom Istoku. Protestne akcije, koje su počele u Deraau – administrativnom centru južne provincije, postepeno se šire prema severu.

U subotu  je nered obuhvatio najveći grad Sirije Latakiju. Tamo su gomile besnih mladih  organizovale pogrome na ulicama i spalili nekoliko kancelarija  vladajuće Stranke arapskog socijalističkog preporoda. Državni TV kanal Surija je saopštio o naoružanim elementima koji su prodrli u Latakiju. Radi savlađivanja nereda su u grad uvedene vojne jedinice.

Nastavljeni su neredi i u Deraau. U gradu su protivnici režima oskrnavili skinuti sa postolja kip Hafeza Asada, oca današnjeg predsednika Bašara Asada.  Učesnici protestne akcije su skandirali: Narod želi svrgavanje režima.

Zvanični predstavnik šefa države Busejna aš-Šaaban je izjavila da je Sirija postala objekat zavere u cilju rasplamsavanja međukonfesionalne mržnje. Prema njenim rečima,  ugroženi su viševekovna koegzistencija na sirijskoj zemlji  pripadnika različitih veroispovesti, kao i međureligiozno partnerstvo.

Kojim putem će krenuti zemlja? Pred mikrofonom jk Vladimir Ahmedov, ekspert Instituta  Orijentalistike RAN.Ne bih danas tvrdio da je u Siriji kritična situacija. Svakako,  događaji ove nedelje su ozbiljan izazov za Bašara Asada. Danas je Sirija na prekretnici. Od akcija vlasti zavisi, kojim će se putem razvijati događaji. Deraa je danas  najozbiljnije žarište otpora današnjim vlastima. U periodu revolucionarnog uspona je veoma važan aspekt straha onih, koji protestuju, pred vlastima. Kada je strah prevaziđen, događaji mogu da krenu prema negativnom scenariju. To smo videli u Egiptu, Tunisu, Jemenu.

Mora da se kaže da sirijske vlasti reaguju ekspeditivno. U subotu u Damasku pod rukovodstvom  predsednika Bašara Asada je bila održana vanredna sednica rukovodstva Stranke arapskog socijalističkog preporoda. Ona je bila posvećena praktičnim merama u sprovođenju u život plana hitnih političkih promena. On  obuhvata ukidanje režima vanrednog stanja, koji u zemlji deluje od 1963. godine, usvajanje novih zakona o političkim strankama i medijima,  sprovođenje reformi sudskih organa. Ne isključuju se takođe ni promene u vladi. Ranije je bilo oslobođeno 260 političkih zatvorenika u okviru amnestie, koju su objavile vlasti.

Prema mišlenju posmatrača,  uloženii napori su u stanju da pruže efekat  umirivanja, te mogu doprineti  normalizaciji situacije u Siriji. Pored toga se ne sme potceniti ni uticaj Bašara Asada,  jer kredit poverenja prema njemu od strane većine Sirijaca ni izdaleka nije iscrpljen.